Хроника

Глобус: О чему ће Колинда Грабар-Китаровић причати са Владимиром Путином

Штампа
четвртак, 12. октобар 2017.

 Загреб -- Председница Хрватске састаће се наредне среде у Сочију са председником Русије Владимиром Путином и шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом.

Како пише загребачки недељник Глобус, односи Хрватске и Русије последњиих 15-так година нису били сјајни, било је успона, али више падова, што је резултирало тиме да Путин никада није дошао у службену државну посету Хрватској, а последња је, од хрватских шефова владе и државе, код њега у Москви била бивша премијерка Јадранка Косор.

Путин и Колинда Грабар-Китаровић ће на столу имати многе теме, па се неће моћи заобићи ни она тренутно најосетљивија, судбина Агрокора и дуг према Сбербанки. Разговараће се и о региону и руском утицају на увек трусно подручје европског југоистока, пре свега на непосредно хрватско суседство, Републику Српску и пројекту модернизације рафинерије у Босанском Броду, чија реализација је већ почела, како неки кажу, “руским плином за руску рафинерију”.

Недељник констатује да многе поруке двоје шефова држава неће доћи до јавности, али се не искључује могућност да ће оне доћи до америчких званичника с обзиром на то да Колинда Грабар-Китаровић, после Русије путује у САД.

Ова посета Грабар Китаровић Русији се у Загребу оцењује као најважнија у њеном досадашњем мандату и док се, како се наводи, на Пантовчаку данима раде припреме за ово путовање из Моске је као "хладан туш" дошла вест да Хрватска у овом тренутку нема средстава за реализацију договора о обезбеђивању зграде за Амбасаду Русије у Загребу.

Садашња зграда је, наиме, у лошем стању, а денационализацијом треба да буде враћена старим власницима. Тако је, како се наводи, прича о згради руске амбасаде у Загребу уочи пута Китаровићеве у Сочи, Москву и Санкт Петербург добила и политичку конотацију, иако се решавање судбине зграда амбасада двеју држава, у Загебу и Москви, вуче готово десетак година.

Глобус пише и да питање зграде Амбасаде Русије у Загребу сигурно није оно најбитније које се сада поставља пред Загреб и Москву, те додаје да је међу осетљивим и нергетски договор, за Хрватску стратешки важан.

До сада су се, наводи се, могли чути и ставови да се у хрватском државном врху не води јединствена политика у вези с том осетљивом темом и да постоје мимоилажења између председнице и премијера Андреја Планковића.

Многи који познају предсједницу и премијера и начин како се односе једно према другоме уверавају да је већи проблем лични однос двоје највиших званичника Хрватске , што се одражава на садржај па долази до шумова у њиховој релацији о којима се у последње време често говори.

Енергетика је сигурно један од хрватских приоритета, у чему се међутим преклапају и многи интереси”, каже један добар познаватељ прилика у хрватском државном врху.

“Разговори о енергетици сигурно ће бити врло важни за сусрет шефова држава у Сочију. А добрим ће делом одредити и даљње односе Хрватске и Русије, али и Хрватске и других моћних партнера међу којима је Америка на првом месту”, рекао је за Глобус неименовани извор из врха хрватске власти.

Да треба генерално унапредити односе с Русијом, уопште није спорно. Они су годинама запостављени, а Хрватска је била знатно више концентрирана на однос према ЕУ и САД-у, пише недељник и закључује да је за Колинду Грабар-Китаровић, која полако улази у прву фазу предизборне кампање када се испипава пулс грађана и добро дође сваки позитивни поен, ово је свакако велики међународни успех, јер је међу ретким државницима који су успели у овој календарској години сусрести се с двојицом најмоћнијих људи на свету, америчким председником Доналдом Трампом и Путином.

(Танјуг)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]