Главни преговарач Црне Горе у преговорима са ЕУ АЛЕКСАНДАР АНДРИЈА ПЕЈОВИЋ:Немамо двоструке стандарде у спољној политици, не преовлађује осећај да је власт направила погрешан корак тиме што се придружила санкцијама ЕУ против Русији

Насупрот многобројним изјавама европских званичника да се од Србије очекује да постепено усклађује своју спољну и безбедносну политику са политиком Европске уније, Александар Андрија Пејовић, државни секретар за европске интеграције и главни преговарач Црне Горе у преговорима са ЕУ, истиче и да је важно да Србија има и „ваљан биланс резултата у том усклађивању”. „Дакле, не само да се ускладите последњи дан пред приступање већ да имате поверење чланица ЕУ да сте већ одређено време усклађени”, објашњава Пејовић свој став.

Искуство Подгорице свакако је драгоцено Београду, не само због тога што је она последња отворила поглавља са ЕУ и што је први пут у њеном случају примењен принцип да су поглавља о владавини права све време отворена већ и зато што се та земља, за разлику од Србије, прикључила санкцијама Русији, а крајем године очекује и позивницу за чланство у НАТО-у.

Колику je корист односно штету Црној Гори донела потпуна усаглашеност са спољном политиком Брисела?

Ми смо од самог почетка конзистентни. Од момента када смо ставили НАТО и ЕУ као приоритет спољне политике, а и унутрашње, веома смо се посветили томе да не можемо да имамо двоструке стандарде. Још од 2010. сто одсто смо усклађени са заједничким ставовима ЕУ. То нисмо могли да прекинемо марта 2014. због украјинске кризе тако што бисмо рекли: ’Сад више не важи оно што смо гајили у претходне четири године.’ Треба знати да смо у то време управо и преговарали о отварању поглавља 31, које смо касније отворили у јуну.

Наравно, било је утицаја кад су у питању сами билатерални односи Русије и Црне Горе, што је логично, јер се највећим делом радило о руским држављанима којима смо увели рестриктивне мере. Али то није нарушило политичке и економске односе.

Како је црногорска јавност прихватила образложење власти да земља која иде ка ЕУ не може да седи на две столице?

Није то било тако да смо ми одједном напросто одлучили да се приклонимо ономе што су одлуке ЕУ, него је то био процес који је почео од ступања на снагу Споразума о стабилизацији, још од 2010.

Наравно, увек ћете имати различитих гледања и на политику владе и на политику државе. Али не бих рекао да превладава осећај да смо направили погрешан корак. Он јесте допринео динамизацији преговарачког процеса са ЕУ и сигурно каснијем одлучивању, до краја године, о позивници за НАТО.

Поводом одлуке председника Вујановића да не учествује на паради у Москви, неки у Црној Гори су мислили да је то недопустив потез, други да је прагматичан. Колико ће тај гест поспешити пут ка НАТО-у?

Не мислим да одлука Филипа Вујановића да прослави 70 година борбе против фашизма у Подгорици има неку директну везу са НАТО-ом. За НАТО постоје јасни конкретни услови и критеријуми, које, кроз интензивирани дијалог, треба да испунимо до краја године како би се донела одлука.

Колико ће чланство у НАТО-у допринети брзини ваше евроинтеграције?

Постоји директна веза између преговора за ЕУ и НАТО у делу владавине права. Поглавља 23 и 24 нису само предуслов једног динамичног преговарачког процеса који имамо у другим поглављима према ЕУ него чине и саставни део процене НАТО-а да ли испуњавамо критеријуме. Владавина права је један од четири критеријума која Црна Гора треба да испуни. Алијанса не ради своју процену, него користи извештај о напретку Европске комисије. Тако да ће извештај Европске комисије који излази у октобру бити кључан и за одлучивање у децембру, на седници Савета НАТО-а. У случају да добијемо позивницу у децембру, сигурно је да ће нам се побољшати и репутација и наши односи са чланицама које су истовремено и чланице ЕУ и НАТО-а.

Та два поглавља сте отворили у децембру 2013. Какво је ваше искуство?

То су најсложенија поглавља, не само због садржаја него и због форме. Као и ви, и ми смо морали да радимо акционе планове.

Србија је имала досад три нацрта тих планова, а колико сте их имали ви?

Две верзије пре усвајања. Све је то трајало три-четири месеца.

Укратко, били сте успешнији?

Не знам да ли постоји успешно и неуспешно. Различите су и препоруке које сте добили. Али треба рећи, када отворите поглавља, добијате и мерила. Ми смо добили 73 мерила средњорочне природе, која су заиста веома захтевна.

С обзиром на то да нам је правно наслеђе заједничко, која су питања у жижи?

У поглављу 23, реформа правосуђа, у року од две године допунили смо или изменили 34 закона. То је невероватна реформа, коју мало која земља прелази у тако кратком периоду. И сада смо у фази креирања институција и јачања постојећих институција – ново специјално државно тужилаштво за организовани криминал и корупцију, нова канцеларија за одузету имовину, нова агенција за антикорупцију... Србија такође има та тела, али ћемо кроз акционе планове видети да ли ћете надоградити њихове функције. Треба имати на уму и да смо своје знање користили можда највише у поглављима 23 и 24 да помогнемо српским експертима.

Биљана Чпајак

(Политика)