петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Варнице на маратонском самиту ЕУ
Хроника

Глас Русије: Варнице на маратонском самиту ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 25. октобар 2011.

Изгубили сте способност да запушавате рупе. Уморни смо од ваше критике и ваших указа. Шта да радимо? Размена ’љубазностима’ десила се не на рибној пијаци, већ на самиту ЕУ. Француског председника Николу Саркозија су очигледно издали нерви. Досадило му је да слуша вечите примедбе британског премијера Дејвида Камерона, који сам игнорише јединствену европску валуту, али дрско дели рецепте члановима еврозоне како да је стабилизују. Уз то Паризу сада није до разрачунавања. Осим трвења са Немачком појавила се опасност од снижења сувереног рејтинга земље. А то прети болним финансијским губицима и за европски стабилизациони фонд. Тему разматра коментатор Сергеј Гук и експерт, професор Јаков Миркин, директор Института финансијских тржишта и примењене економије Финансијске Академије при влади Русије.

Нису се узалуд, наравно, рејтинг агенције ухватиле за Француску. Државни дуг износи преко 85% унутрашњег бруто производа. А најважнија је пикирајућа конкурентност: у текућој години дефицит њеног трговинског баланса се увећао за 50%. Смањена је и кредитна способност низа великих француских банака. Прогноза темпа раста економије указује на пад. Уз могуће смањење сувереног рејтинга земље њен допринос сабилизационом фонду ће се умањити на трећину и уместо планираних 440 милијарди евра финансијски појас за спасавање би се истањио до 300 милијарди. Колико је реална опасност? И какав пут решавања дужничког проблема је бољи – покретање нове штампарије новца за рекапитализацију банака или концентрација унутрашњих резерви зоне евра? Мишљење директора Института за финансијска тржишта Јакова Миркина.

- Којим путем да се иде, како да се регулише дужничка криза? На рачун буџета држава еврозоне и европског фонда финансијске стабилности? Овде је очигледно да су буџетски ресурси ограничени. Са друге стране, не сме се заборавити да је дужничка криза у зони евра криза управо евра. Мислим да би најбоље избалансирано решење било да се споје буџетски ресурси држава, као и ресурси европског фонда финансијске стабилности с тим чиме се баве централне банке свих земаља у периоду кризе. Тачније са пружањем ликвидности, емисијом новца и кредитирањем банака са проблематичним дужничким активима. Другог пута нема.

Маратонски самит ЕУ наставља се у среду. Неки у еврозони би желели да их учине сталним радним органом, укинувши националне владе. Наравно, није штетно маштати. Али много важније је не осујетити усвајање одлука о дужничкој кризи овог пута. Најважнија од њих је јачање потенцијалног обима помоћи стабилизационог фонда. Не на рачун додатних новчаних дотација, већ на рачун веродостојних гаранција. Како би у случају претеће ситуације за Италију или Шпанију спас уследио одмах. У противном, инвеститори ће масовно почети да се ослобађају њихових дужничких обвезница. И тада су хаос и паника на финансијским тржиштима умножени претњом по евро осигурани, сматра главни економиста банке Беренберг Холгер Шмидинг. И он није усамљен у томе.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер