Glas Rusije: UNMIK ne može da učestvuje u istrazi o trgovini organima!

Srbija je bez geopolitičkog kompasa i ona smislenu orijentaciju u geopolitičkom prostoru trenutno uopšte nema. Njeni proklamovani ciljevi nisu kompatibilni sa interesom države i nacije, niti su mogući bez trajnih oštećenja njenog državnog i ekonomskog prostora a kako vreme protiče, jaz između evroatlantskih ciljeva srpske politike i osakaćenog tkiva nacije se produbljuje

Odbor za demokratiju, ljudska prava i humanitarna pitanja Parlamentarne skupštine OEBS-a prihvatio je 8. jula u Beogradu rezoluciju Srbije, kojom se preporučuje sprovođenje “nezavisne” međunarodne istrage o trgovini ljudskim organima na Kosovu (i Metohiji). Istragu će sprovoditi EULEKS i UNMIK i ta okolnost u Srbiji je zvanično predstavljena kao kvalitetan kompromis, čija voda ide na vodenicu srpskoj strani.

Upotrebljavajući izraz kompromis, srpska politika direktno priznaje da je njen interes objektivnog sagledavanja činjenica o trgovini ljudskim organima na KiM u suprotnosti sa interesima sila koje u južnoj srpskoj pokrajini reprezentuje EULEKS. Ipak, problem uopšte nije u tome, jer je to tako dosadno očigledno i bez direktnih priznanja srpske strane.

Problem zvanične srpske politike sastoji se u činjenici koja se prećutkuje. UNMIK, naime, uopšte ne može kvalitetno i pogotovo ne ravnopravno da učestvuje u pomenutoj istrazi. Ovo stoga što je UNMIK još decembra prošle godine svu svoju dokumentaciju i informacije o ratnim zločinima na Kosovu i Metohiji uredno spakovao i predao EULEKS-u.

To je 22. decembra 2010. godine direktno saopštio Olivije Salgado, portparol UNMIK-a, odgovarajući na tvrdnje iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija. “UNMIK više nije uključen u istrage o ratnim zločinima, niti u sudske procese, pošto sve aktivnosti iz Rezolucije 1244, koje su vezane za vladavinu zakona, sada vodi EULEKS”, dopunio je Salgado svoj odgovor.

Beogradski kompromis je medijska paralaža za internu jednokratnu srpsku upotrebu. Šta može da uradi UNMIK, čija su ovlašćenja po diktatu iz Brisela zajednički sužavali i Beograd i Priština, u okvirima jedne ovakve formalne rezolucije, a bez informacija kojih se odrekao i bilo kakvih nadležnosti? Jasno je kao dan da će glavnu reč u istrazi voditi EULEKS, u čiju pristrasnost sumnja čak i evropski opredeljeni Beograd, uprkos svojim kameleonskim bojama.

Šta više, srpski tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, izjavio je da je nezvanično čuo da će na čelu specijalnog međunarodnog tima EULEKS-a za istragu o trgovini ljudskim organima na KiM biti Amerikanac. To je isto kao da svoju omiljenu lazanju na čuvanje poverite Mačku Garfildu.

Vukčević je konstatovao da bez srpske strane, EULEKS-a, UNMIK-a i albanskog tužilaštva ne postoji prava istraga, te da ukoliko svi imaju dobru volju i ako su iskreni – neće biti problema.

Naivno je verovati u Vukčevićevu tezu o “demokratskom kapacitetu SAD” koji će se, tobože, zaštitnički nadneti nad istragom, kada su upravo SAD arhimentor albanske nepriznate države na Kosovu i Metohiji i strana koja je očigledno znatno ranije znala za pomenute zločine i najtemeljnije ih prećutala.

Još više plaši zaključak šefa srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, Suzane Grubješić, koja tvrdi da će njeni parlamentarci nastaviti u svim forumima da se bore za istragu o trgovini ljudskim organima na Kim, ali da to više “zavisi od drugih delova vlasti i mnogo većeg političkog dogovora, nego što je moguće postići na ovom mestu”.

Izlaskom iz okvira Rezolucije 1244, pristajanjem na zajednički dokument sa evroatlantistima u Generalnoj skupštini UN i prihvatanjem evroatlantskih zahteva u procesima vezanim za KiM, Srbija je formalno iskoračila ka evroatlantskim integracijama. Ali, njeni potencijalni partneri u Briselu državne interese Srbije na KiM realno ne prepoznaju kao partnerske, nego kao blago rečeno neprijateljske.

Srbija je bez geopolitičkog kompasa. Očigledno je da ona smislenu orijentaciju u geopolitičkom prostoru trenutno uopšte nema. Njeni proklamovani ciljevi nisu kompatibilni sa interesom države i nacije, niti su mogući bez trajnih oštećenja njenog državnog i ekonomskog prostora. Kako vreme protiče, jaz između evroatlantskih ciljeva srpske politike i osakaćenog tkiva nacije se produbljuje, umesto da se partnerski zaceljuje, kako bi trebalo da sledi iz interne srpske propagande.

Da je drugačije, posle jedanaest godina evroatlantskog puta Srbije niko na KiM ne bi trebalo da nadgleda EULEKS, niti da sumnja u njegove namere, a status južne srpske pokrajine imao bi makar status zamrznutog konflikta, umesto statusa antisrpskog prioriteta evroatlantske politike na Balkanu.

Teoretičari propagande odavno tvrde da se svet drugoga (ciljane propagandne mete) lako može potpuno izmeniti uvođenjem određenih reči u njegovu sredinu, baš kao što je to bilo moguće izgradnjom zgrada ili uvođenjem automobila.

Beogradski kompromis je jedna od takvih sentenci. Suviše lepa da bi bila istinita i suviše istinita da bi bila lepa.

Autor: Branko Žujović

(Glas Rusije)