недеља, 18. август 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Улог на Беџетa Пацолија
Хроника

Глас Русије: Улог на Беџетa Пацолија

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 17. фебруар 2011.

Лидер Демократске партије Косова (ДПК), Хашим Тачи, који је освојио победу на парламентарним изборима 12. децембра, договорио се с лидером „Алијансе за ново Косово“ (АНК) Беџетом Пацолијем о стварању владајуће коалиције. Не само то, Тачи је пристао да препусти Пацолију дужност председника самопроглашене државе, саопштила су локална средства за масовно информисање позивајући се на руководство ДПК. Шта диктира овакву попустљивост и какве су перспективе развоја ситуације на Косову с новим „председником“?

Формално, Беџет Пацоли је скоро идеалан кандидат: у борбеним дејствима за време рата 1998-1999. године није учествовао, има репутацију успешног бизнисмена, потекао је из народа – рођен је у сељачкој породици. Родитељи су стекли швајцарско држављанство кад је Беџет имао 6 година. Школовао се у обичној општинској школи. Рано је почео да привређује: још као ђак, прво је помало радио као перач судова, затим као келнер у једном од барова у Лугану. У принципу, то је мање биографија, а више бајка о савременој Пепељузи. Међутим, и ова такозвана „пепељуга“ има своје „костуре у ормару“. Беџет Пацоли је руководио компанијом „Мабетекс“, која је добила посао реконструкције здања московског Кремља. После тога је избио громки скандал, који је постао предмет руско-швајцарске истраге. Испоставило се да су у то умешане стране банке, чиновници на високим дужностима, Јужноафричка република и десет тона злата. Истраге и руских и швајцарских власти су на крају прекинуте, али је, што се оно каже, талог остао. Има и других чудних ствари у животу Беџета Пацолија. Између осталог, на дипломатском попришту се Пацолијеве заслуге процењују на око два милиона долара. Толика је, по тврдњи малдивске штампе, била цена признавања независности Косова од стране ове мале републике.

Али, у поређењу с Тачијем, којег после реферата Дика Мартија пола Европе сматра главешином злочиначке организације која се бавила нарученим убиствима, киднаповањем људи и трговином људским органима, Пацоли је просто анђео изузетно снежно беле подврсте. Овакав председник може да се договори и с Бриселом, и с Вашингтоном, и с Београдом. Па чак, ако буде имао баш велику срећу, и с Москвом, која се тешко може наговорити. Уосталом, процене руских стручњака-политиколога су далеко од оптимистичних. Реч препуштамо магистру историјских наука, сараднику Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за проучавање словенских народа РАН Ани Филимоновој:

„Шта је заправо важно за Русију? То што између владајуће и опозиционе партије нема никакве разлике. Не само то, Беџет Пацоли је лобирао интересе „Набука“ и гасовода Иран-Турска-Грчка-Албанија-Косово, што је у корену у супротности с руским интересима на Балкану, посебно због изградње „Јужног тока“. Зато тешко да ће Беџет Пацоли развијати било какве односе с Русијом. Мада, могуће је да му САД поставе овај задатак у предворју дијалога између Београда и Приштине у правцу евентуалног признавања независности Косова од стране Русије. Међутим, имајући у виду Пацолијеве економске интересе, који су повезани с „Набуком“, највероватније је да до сличне сарадње неће доћи.“

Осим тога, додаје Филимонова, треба имати у виду принципијелну позицију Русије у вези с непризнавањем независности Косова и не давањем Косову места у међународним организацијама, пре свега у ОУН:

„Истаћи ћемо такође да ДНП и АНК дуго времена нису могли да нађу консензус. Камен спотицања је била управо дужност председника. Тачи је пристао да је уступи управо након путовања по балканским земљама заменика помоћника секретара САД Томаса Кантримена. Кантримен је посетио Албанију и Македонију, а затим је стигао на Косово. И Тачи је одмах постао нечувено попустљив.

Наравно, ова два догађаја су могла просто да се подударе временски. Међутим, овакве подударности у проблематичном региону, с проблематичном политиком и с проблематичним субјектом под називом Косово, благо речено, изгледају чудно“, закључује Ана Филимонова.

Аутор: Вера Жердева

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер