Глас Русије: Тајне опруге грузијске тужбе против Русије

На Међународном суду ОУН у Хагу наставља се суђење на основу тужбе Грузије против Русије у вези с догађајима на Кавказу у августу 2008. године. Оно треба да да одговор на питање о томе да ли ова судска институција има овлашћења да разматра грузијску тужбу. Детаљи - у материјалу нашег дописника Петра Искендерова.

Подсетићемо на то да је Грузија поднела тужбу против Русије 12. августа 2008. године - одмах после завршетка војног конфликта због Јужне Осетије. У свом обраћању суду она је оптужила руску страну за то да од почетка 1990-их година наводно прибегава „систематској етничкој дискриминацији усмереној против етничког грузијског становништва и других група" у регионима Абхазије и Јужне Осетије. 15. октобра 2008. године Међународни суд ОУН донео је привремено решење, позвавши обе стране да се уздржавају од свих актова расне дискриминације и њихове подршке. Он је утврдио да Москва и Тбилиси треба да помогну у пружању хуманитарне помоћи сиромашнима, не прибегавајући „мерама које ће довести до продубљивања спора." Он је такође обавезао обе стране да осигурају безбедност становништва, човекова права на слободу кретања и насељавања у оквиру граница државе, да штите својину расељених лица и избеглица. Напокон, Међународни суд ОУН је констатовао „рањив положај етничких Грузијаца", којих се конфликт дотакао, али је притом истакао да је и ситуација етничких Осетинаца и Абхазаца и даље тешка.

Позиција руске стране у вези с грузијском тужбом је недвосмислена: ради се о политичким шпекулацијама. Како је дан уочи данашњег рочишта истакао МИП Русије, „Грузија је иницирала у суштини вештачки судски процес, који за циљ има да одвуче пажњу јавности од сопственог грубог кршења међународног права," пре свега, за време грузијског напада на Јужну Осетију у августу 2008. године.

Међутим, рочишта која су се обновила у Хагу поседују и карактеристичну страну процеса - посебно ако се пође од горепоменуте привремене одлуке из октобра 2008. године. Ова одлука по својој природи и формулацијама има толико двосмислен карактер да је несумњиво да ће је обе стране користити у току садашње рунде рочишта. И то није само кривица, већ и несрећа Међународног суда ОУН. Он је принуђен да делује у условима недостатка јасних и разумљивих међународно-правних норми и одлука, које се односе на све учеснике у савременим конфликтима - истакао је у разговору с „Гласом Русије" генерални директор Информативно-аналитичког центра за проучавање друштвено-политичких процеса на простору бившег Совјетског Савеза, Алексеј Власов.

Чини ми се да је потребан још врло озбиљан и усрдан рад на томе док се не створе поштена, отворена и транспарентна правила игре. Ова правила морају бити слободна од „двоструких стандарда" - уверен је стручњак. У супротном случају од судских и међународних органа тешко се могу очекивати праведне и основане пресуде и препоруке. Овакве двосмислености су својствене и данашњим судским расправама у вези с грузијском тужбом. Јер, решење, које је већ донето у октобру 2008. године може се тумачити и као индиректно признавање одговорности Русије за оно што се дешава у Абхазији и Јужној Осетији - што подрива тврдње Грузије о чувању међународно-правне јурисдикције на овим територијама.

Као друго, приставши на разматрање питања у контексту руско-грузијског спора и упутивши своје формулације Москви и Тбилисију Међународни суд ОУН је у суштини барем део кривице за конфликт у августу 2008. године пребацио на грузијско руководство. О томе сведоче формулације о „тешкој ситуацији" Осетинаца и Абхазаса.

Овакви двосмислени прелиминарни закључци Међународног суда ОУН наговештавају оштре дискусије у оквиру садашњих судских расправа - посебно ако се има у виду напетост која и даље влада у региону.

Избор Абхазије - Русија и независност

14.августа 1992 године у Абхазију је упала војска Грузије. Почео је рат који је трајао 14 месеци. У крвавим борбама народ Абхазије је успео да одбрани своје право постојања.

Народ Абхазије се вековима борио за независност. 1810 године, захваљујући руској армији која је истерала из Сухума турски гарнизон, завршен је 300-годишњи период турског ига. Тада је Абхазија почела да живи под покровитељством Русије. У периоду совјетске власти, почев од 30-их година прошлог века, народ Абхазије је поново морао да се бори за свој национални идентитет. У суседној Грузији разрађена је теорија етноцида, према којој тобоже „примитивни" Абхази треба да се растворе у средини културнијег грузинског народа. Почеле су репресије против абхаске интелигенције, затваране су абхаске школе, забрањивало се учење абхаског језика. Фактички то је био геноцид абхаског народа. Рат који је започео 1992. године завршио је дугогодишњи међуетнички грузинско-абхаски конфликт.

Војска Грузије је упала на територију Абхазије и окупирала престоницу - Сухум. Почела су етничка чишћења. Масовни и жестоки отпор абхаских устаника је за лидере из Тбилисија био неочекиван. Грађани бившег СССР су видели сву неправедну акција Грузије. Ускоро су у Абхазију дошли добровољци: Осетини, становници Придњестровља, Чечени, Руси. Они су ратовали у саставу интернационалних одреда.

У јулу 1993. године абхаске снаге су кренуле у контранапад на Сухум. Грузинска војска која је окупирала град ускоро је била истерана са територије Абхазије. На крају рата је Абхазија де факто постала независна држава.

У августу 2008. године режим Сакашвилија је започео агресију против Јужне Осетије и планирао после окупације те републике нови упад у Абхазију. То потврђују документи и карте, које су оставила грузинска војна лица када су у паници бежала од руске војске, која је дошла да одбрани осетински народ.

После одбијања напада Грузије 2008. године Русија је постала прва земља која је признала независност Јужне Осетије и Абхазије.

За последње две године дошло је до великог напретка у односима Москве и Сухума, сматра министар спољних послова Абхазије Максим Гвинџија:

Постигли смо високи ниво сарадње у економији, у социјалној и војној сфери. Код нас су створени веома добри услови за развој и узајамну сарадњу наших култура. Наши народи, наше земље су одавно веома блиски. Данас је веома важно да сачувамо то што се стварало 200 година наше историје. Ми се трудимо да сачувамо те добре односе и да их наставимо у будућности, за будуће генерације.

У августу ове године, први пут од момента признања независности Абхазије, у републику је допутовао председник РФ Дмитриј Медведев. На сусрету са председником земље Сергејом Багапшом он је обећао да ће развијати добре односе међу земљама и изјавио да Русија намерава да сарађује са Абхазијом у сфери безбедности, у политичкој и економској области.

(Глас Русије)