Глас Русије: Штафетне палице Авганистана – шта даље?

Ових дана десила су се у најмању руку три важна догађаја који се директно или индиректно тичу даљег развоја ситуације у Авганистану.

29. септембра, после дуготрајне конфронтације око резултата председничких избора, на дужност шефа државе званично је ступио Ашраф Гани Ахмадзај. А већ наредног дана, 30. септембра, одржано је потписивање билатералног уговора о безбедности између Кабула и Вашингтона, који је дао зелено светло будућој мисији САД и НАТО-а после одласка снага ISAF. Коначно, првог октобра на дужност је ступио нови генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг, бивши премијер Норвешке. Али предаја свих тих штафетних палица у Авганистану и не само тамо, дешава се, како истичу експерти, у нимало једноставној ситауцији.

Што се тиче званичог проглашења новог председника Авганистана, чему је претходио скоро шестомесечни изборни маратон, узајамних спорова и претензија између Ашфара Ганија и његовог конкурента, бившег министра иностраних послова републике Абдуле Абдуле, не може се говорити о смањењу заоштрености унутарполитичке ситуације у земљи. Тешко да ће томе помоћи и увођење нове дужности не предвиђене уставом, специјално за Абдулу – Главног извршног лица. Већ на дан инаугурације новог председника терориста-самоубица је активирао бомбу у близини престоничког аеродрома услед чега су погинула четири војника, а три цивила су рањена. А дан после потписивања споразума између САД и Авганистана, двојица терориста самоубица су активирали експлозив у Кабулу поред аутобуса који су превозили војнике. Према подацима локалних медија, седам људи је погинуло, а 18 рањено.

Потписовање поменутог споразума, како се говорило раније, предаја је још једне војно-политичке штафете у Авганистану. После завршетка крајем ове године мисије Међународних снага за подршку безбедности у Авганистану – ISAF, што означава потпуно повлачење страног војног контигента у земљи, тамо треба да почне нова мисија, овог пута школска. Она је добила звучан назив на амерички начин – Одлучна подршка. Њену основу чиниће амерички контигент од 10 хиљада војника и официра. Зелено светло за њихово присуство даје споразум потписан 30. септембра чија је најважнија тачка немогућност суђења припадницима „џи ај“ у Авганистану. Војници Немачке и Италије сложили су се да се придруже Американцима. Укупно у Авганистану после повлачења трупа остаће око 12500 страних војника.

Према мишљењу низа међународних експерата, свако, чак ограничено војно присуство странаца на авганистанској територији, чак и без вођења бојевих дејстава, само по себи је стални иритирајући фактор за већину Авганистанаца.

Талибани су већ изјавили да се категорички не слажу са билатералним договором између Кабула и Вашингтона. У својој изјави они су га назвали „злослутна завера“, уз чију помоћ САД, као што је речено у документу, желе да контролишу Авганистан. И у последње време, према саопштењима медија, терористи Талибана су покренули широку офанзиву како у јужним, тако и у северним провинцијама. Шта више, предтавници авганистанске службе безбедности саопштили су већ и да су на територију земље проникли терористи Исламске државе. Такво тешко наслеђе прима ових дана бивши норвешки премијер Јенс Столтенберг, који је од 1. октобра заузео дужност генералног секретара НАТО-а.

Нови генерални секретар је већ изјавио да ће његов приоритет бити решавање кризе у Украјини. Тамо, наводно, како је он рекао, примењује се војна сила ради промене граница. Наравно, украјинска тема тешко да ће бацити у сенку предстојећи проблем Авганистана. Тим пре што ће он морати да се решава узимајући у обзир интересе Русије у Централној Азији. Што се тиче односа са Москвом, Кремљ је раније у принципу називао Столтенберга озбиљним и одговорним политичарем. Али ипак експерти су опрезни у оценама.

Говорећи на седници Генералне скупштине УН, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је назвао операцију САД у Авганистану неуспехом. Занимљиво је како ће амерички војници тамо деловати сада, добивши карт-бланш за било каква дејства?

(Олег Северин - Глас Русије)