петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Србија и мит о Европи
Хроника

Глас Русије: Србија и мит о Европи

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 15. септембар 2010.

Не тако давно генерације данашњих грађана Србије одрастале су уз сјајну дечију емисију Бранка Коцкице. Свима су остали урезани у памћење стихови којима је та емисија почињала:

У свету постоји једно царство,

У њему царује другарство,

У њему је све лепо,

У њему је све нежно,

У њему се све радује.

Тамо су куће од чоколаде,

Прозори су од мармеладе,

Тамо свако ради оно шта хоће,

Тамо расте свако воће.

Време едукативних емисија пред полазак у школу одавно је прошло а нове генерације одрастају уз сасвим другачије, етички много сумњивије емисије, а оно мало образовног програма који се још увек емитује преузет је са страних телевизија. Али смисао поменутих стихова Бранка Коцкице још увек одјекује у ушима српских грађана јер се већ пуну деценију налазе на путу ка чланству у Европској унији. А велики део српске политичке елите и значајан део друштва Европу замишља управо као имагинарно царство из поменуте песмице.

Идеја о Европској унији прерасла је саму себе, постала је један од митова који даје снагу да се издрже тешка транзициона времена. И као што су у средњем веку упорно чекали други долазак Христов, или не тако давно у социјалистичкој прошлости, прелазак у комунизам, тако и данас чекање Европе представља главни пут српске политике. И само тада, када наступи дуго очекивани улазак у Унију, нестаће сви проблеми српског друштва: зауставиће се растакање државе, корупција ће бити сасечена, нестаће незапосленост а сваки грађанин постаће, ваљда, бољи, паметнији и лепши. Подсетимо се да је у средњевековном добу очекивање било слично: слепи ће прогледати, богаљи проходати, неми проговорити и сви праведници ступиће у рај. И комунизам је нудио своја чуда: нестанак класа, одумирање државе, општа једнакост и јединство свих радника света као кулминација историје. Односно, земља меда и млека, земља Дембелија.

А политичке елите и саме падају у занос сопствене пропаганде па је пред прошле изборе у Србији била популарна логичка конструкција по којој је власт неспособна да реши нагомилане проблеме па је једино решење улазак у Европску унију која ће потом натерати Владу Србије да се суочи са недаћама грађана. И сама конструкција не би била спорна да је није власт пропагирала, кроз речи једног од саветника председника Тадића, а да апсурд буде већи народ ју је на изборима подржао. Самим тим чекање Европе може бити оправдање за било какву политичку акцију, докле год се на њеном далеком крају назире земља меда и млека, с тим да мед и млеко оличавају предприступни фондови Уније.

Као и сваки добар мит, ни мит о Европи не би био комплетан да није неопходне жртве, која се мора поднети данас, да би се једног дана, у некој светлој будућности, наплатила. А та жртва, у случају данашње Србије представља одрицање од заштите целовитости државе, тј. одрицање од одбране сопствених права на Косову и Метохију. На недавним преговорима у Бриселу, председник Србије пристао је да се усвоји потпуно празна Резолуција на Генералној скупштини УН, самим тим политика одбране Косова и Метохије доживела је нови пораз. Али у Србији тај пораз правда се добитком на другој страни, новим напретком у приближавању Европској унији, приближавању статусу кандидата за чланство. И несумњиво, сваки нови корак на дугом путу ка Европи, биће условљен новим одрицањем од очувања целовитости државе. Остаје само нада да ће на крају тог процеса остатком Србије заиста потећи потоци меда и млека.

С друге стране цена очувања мита о Европи плаћа се у реалним вредностима: са више од 10,000 км² територије, са најмање 100,000 лојалних грађана, градовима, фабрикама, шумама и рудним богатством вредним стотинама милијарди евра, културном баштином која не представља фикцију или мит већ постоји у стварности. Свако може прићи и дотаћи зидове Грачанице и уверити се да су стварни. И самим тим проверити која је цена чланства у Европској унији.

Марко Пејовић

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер