Глас Русије: Почиње пуна изградња ''Јужног тока'' кроз Србију

Ако су до сада постојале неке недоумице у вези комплетирања Јужног тока кроз Србију, онда су оне по свему судећи коначно развејане, с обзиром да пуна изградња гасовода почиње у октобру, а такође је донекле променила причу и сама Европска комисија, из чијег саопштења проистиче да је Србију, барем за сада, спасило баш то што није чланица Европске уније.

Дакле, иако су још недавно из Брисела стизале препоруке Србији да обустави изградњу Јужног тока све док тај мегапројекат не буде у потпуности усаглашен са европским законодавством, пре неколико дана је портпаролка комесара за енергију Гинтера Етингера дословно рекла да „Србија није чланица Европске уније, па се стога не може од ње тражити да суспендује изградњу Јужног тока“, из чега произилази закључак да макар у овој фази постоје предности од неприпадања том друштву земаља.

Истина, она је потом додала да гасовод неће бити пуштен у рад уколико не буде у складу са европским прописима, што међутим не умањује значај чињенице да сасвим ускоро у Србији можемо очекивати грађевинске радове огромних размера. То је са своје стране потврдио и Александар Сиромјатин из Гаспрома, који је поред најаве пуне изградње гасовода у октобру, нагласио да ће се радови на Јужном току у Србији одвијати без обзира на ситуацију у Бугарској, где су, подсећања ради, активности на његовој изградњи тренутно замрзнуте баш због пацки из Брисела.

Према томе, одмах након издавања грађевинске дозволе крајем септембра, захуктаће се радови који ће имати читав низ благотворних последица по српску економију, а неке од њих је недавно набројала и директорка сектора за међународне пројекте у Привредној комори Србије, која је нагласила да ће Јужни ток допринети упошљавању домаће грађевинске индустрије, оперативе, материјала, електромашиноградње, затим услужних делатности као што су трговина, смештај и исхрана радника, те разних видова транспорта. Штавише, с обзиром да у руском Гаспрому разматрају измену плана трасе гасовода, која би поред укључивања Хрватске, подразумевала и снабдевање Македоније гасом из Јужног тока преко Србије, онда се склапа шири мозаик његових позитивних ефеката на читав регион Балкана.

Напослетку, не би требало губити из вида ни важну чињеницу да је на протеклом сусрету председника Русије Владимира Путина са челницима Републике Српске у Москви пре неколико дана обелодањено да је успешно договорено оснивање заједничког предузећа за изградњу тамошњег крака гасовода Јужни ток, те да су потписани уговори са Гаспромом, на основу којих ће Република Српска добијати руски гас директно, односно без посредника, што има свој посебни значај. Стога, док Мађарска и Бугарска, као чланице Европске уније, чекају да се постигне коначни договор између Брисела и Москве око Јужног тока, што се оправдано може очекивати јер је из руског министарства енергетике саопштено да је Русија спремна за дијалог у циљу проналажења решења за наставак реализације читавог пројекта, дотле у Србији грађевинске машине већ увелико могу да се спремају за радове. А то значи да већ у октобру следи одбројавање: „Три, два, један – почни изградњу“.

Ратко Паић

(Глас Русије)