Хроника

Глас Русије: Мрвице за косовске Србе

Штампа
четвртак, 02. септембар 2010.

Појам „народ Косова" по свему судећи увео је у оптицај бивши председник САД Џорџ Буш млађи, аутор бесмртног афоризма „Велс? А у којој је то земљи?".

Тако је „народ Косова" један од најслободнијих на свету. Слободан од посла, толико да чак званичници покрајине, којима је својествено да праве од комарца магарца, говоре о катастрофалном нивоу незапослености у покрајини - од 45%.

Испод границе сиромаштва на Косову живи отприлике половина становништва. Ипак, влада у Приштини издваја новац за развој општина у којима живе Срби. Прво се говорило о 5 милиона евра, сада већ о 13. Ако је прво мотивација била магловита - наводно „интеграције" ради, сада се говори конкретније - за инвестиције у инфраструктуру и потребе грађана. Испада врло великодушно, мада је, највероватније, иницијатива реализована под притиском и уз помоћ различитих међународних структура – јер је на помолу Генерална скуштина УН, где ће се разматрати косовско питање.

Косовски Срби, између осталог, већ су више пута изјавили да приштински новац неће узети. Питање зашто они доследно одбијају „милостињу" владе Косова? Ради се о томе да ако се пажљивије погледа на овај гест добре воље, поставља се низ питања:

Као прво, у многим општинама за које су издвојена средства, постоје паралелни органи власти - српски и они који су сели у канцеларије после последњих косовских локалних избора, које Београд није признао. Ови органи, разуме се, између себе контрирају. Коме ће Приштина поверити да распореди овај новац? Одговор је изгледа јасан.

Као друго, под „потребама грађана" локални лидери који руководе Приштином, сасвим лако могу да схвате отварање нових представништава косовских власти. Прошли пут отварање канцеларије „владе Косова" у северном делу Косовске Митровице довело је до људских жртава.

На крају крајева, није јасно како се може помоћу новца потчинити део покрајине који се у принципу теби не потчињава. Осим појачаним финансирањем безбедносних структура, тим пре што и министар полиције Косова Барјам Реџепи, како следи из његове недавне изјаве, није против решавања проблема целовитости самопроглашене државе са оружјем у рукама. Није џабе он један од бивших лидера терористичке ОВК, што значи, он из искуства зна како да се ефикасно потроши новац на насиље.

Сада је ситуација у покрајини прилично мирна, али Албанци ће поново напасти Србе када добију сигнал са Запада, упозорава у интервјуу за Глас Русије један од лидера косовских Срба, заменик председника Скупштине заједница општина Косова и Метохије Марко Јакшић. Што се тиче финансијске помоћи, Приштина нема новац за Србе који живе у покрајини. То што ће бити издвојено српским општинама је новац са Запада, каже наш саговорник.

Албанци ће најпре да покушају да новцем, да тако кажем, купе Србе. На жалост, до сада ове две године како је дошла да тако кажем проевропска власт у Србији, Косово је на тај начин фактички придобило  Србе јужно Ибра. Срби су изашли на те локалне албанске изворе, чиме су на неки начин признали такозвано независно Косово. И из тог разлога Хашим Тачи мисли да опет на исти начин, по истом рецепту, улагањем новца у Север Косова, или боље рећи куповином гласова, јер те паре се пре свега дају Србима који треба да изађу на изборе, значи на тај начин овај самозвани председник владе Косова мисли да фактички тај део веже за Приштину. То jeст, да тим новцем купи наклоност Срба. На жалост, у основном делу Косова jе то било успевало. Ја претпостављам да се то неће десити на Северу Косова. Успевало је било пре свега не зато што Срби нису национално освешћен и државотворни народ, него због политике Београда. Београд је рачунао да може да има и Косово и Европску унију. Показало се то као немогући пројекат, управо из разлога што је Београд дозволио да ЕУЛЕКС дође и подизао је Србе јужно од Ибра да изађу на те изборе, што се буквално сада враћа и вратило као бумеранг.

Разговори о дотацији се воде у контексту гласина да се север покрајине, насељен претежно Србима, припрема да прогласи независност од Приштине. Ситуацију појашњава Марко Јакшић.

Наша идеја је да је Косово и Метохија део државе Србије и на нама, пре свега на Србима који живимо доле на том простору је да не  дозволимо да нам Западне земље, то јест земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе, отму тај део наше територије. Тако да никаква подела, одвајање Севера Косова од осталог дела Косова не долази у обзир, имајући у виду да је и по уставу државе Србије Косово наша територија. Од Лондонског мира 1913. године ова територија се налази у саставу државе Србије и нико нема права да нам после скоро сто година отима овај простор, колико год да је јак и колико год да је наружан. Ово се мисли пре свега на земље Запада. Ова идеја је лоша идеја пре свега за државне и националне циљеве Србије, зашто бисмо ми делили нешто што је наше, то је и идеја која је промовисана не знам ни сам одакле и из којих извора. Званична Приштина по мени можда и није толико уплашена, јер сам чуо да је ова идеjа за такозвано одвајање Севера Косова за њих пре свега добра идеја. Тај северни део Косова чини само од четири до пет посто територије Косова, то је најгори део Косова и Метохије и једноставно би Албанци драге воље могли да се одрекну свега тога, имајући у виду да би најлепши, најбољи део Косова фактички остао њима. Зато и кажем, мислим да једна таква подела пре свега иде Албанцима на руку, јер забога, дају само мрвице, а узимају оно што је најбоље.

Наш саговорник сматра да формула Београда, која се може описати као „и Косово, и ЕУ" показује своју неделотворност. Што је у извесној мери и логично, не сме се постати члан организације у којој сваки други представник позива Београд са се помири са новим политичким реалијама у региону, тачније са независношћу Косова.

По правилу, чврсти ставови не изазивају гласине. Да је да, а не је не. Спекулације на тему да је Београд спреман да призна независност своје јужне покрајине појављују се са редовношћу којој би позавидела и звезда џет-сета Парис Хилтон. И после посете немачког министра иностраних послова Гида Вестервелеа Београду појавила се информација поводом новог цењкања између ЕУ и Србије. Тобоже Немци су предложили екстериторијалност српских манастира у покрајини, посебан статус за Србе који живе на југу Косова, и извесан статус-кво за Србе на северу - све то у замену за признање независности Косова. И не ради се о томе што је Тадић после извсног времена поново изјавио да Србија никада неће признати независност Косова.

Ради се о конкретним стварима: рецимо, у српским селима Албанци руше или каменују нове куће за Србе, који ризикују да се врате у покрајину. Приштини је једноставније да отвори још једну нову канцелрију, чија ће главна функција бити издавање докумената, које неће примити бар половина држава на нашој планети. Београду је једноставније да изјави да не признаје Косово, истакавши се речју „никада". Једноставније него да учини нешто реално са српским селима на Косову, куда се становници једноставно плаше да се врате.

Или косовска влада има ауторитет само за то да с времена на време лети у Њујорк да докаже самосталност земље? А за то да смири своје суграђане, који су за разлику од Њујорка на пола корака, ресурса нема?

И за шта у том случају има довољно ауторитета Београд?

(Глас Русије)

 
Донирајте НСПМ
[ Почетна страна ]