Početna strana > Hronika > Glas Rusije: Kosovo kao crna rupa ili geto Jugoistočne Evrope
Hronika

Glas Rusije: Kosovo kao crna rupa ili geto Jugoistočne Evrope

PDF Štampa El. pošta
petak, 18. februar 2011.

Kosovo: na tuđoj nesreći ne možeš da izgradiš sreću

Tri godine nezavisnosti Kosova nisu donele pokrajini ni procvata, ni demokratije, ni realno međunarodno priznanje.

O Prištini čak i bivše zapadne pristalice nezavisnosti sve više govore kao o crnoj rupi ili čak o getu Jugoistočne Evrope. Samoproglašena republika nema svog predstavnika u UN, ni u drugim međunarodnim organizacijama. U zemlji, gde polovina radno sposobnih građana ne može da nađe posao, priliv zainteresovanih da na bilo koji, najčešće nelegalni način odu u inostranstvo ne smanjuje se od 17. februara 2008. godine – trenutka samoproglašavanja nezavisnosti od Srbije.

Glavni problem je u tome što danas Kosovo potresaju i unutrašnji i međunarodni skandali, smatra ekspert Instituta za slavistiku RAN Petar Iskenderov.

U samoj pokrajini nije formirana nova radno sposobna vlada, bez obzira na to što su poslednji izbori protekli u decembru 2010. godine. Odnosi između vodećih stranaka kosovskih Albanaca danas su zaoštreni kao nikada do sada. Nastavljaju se međusobne optužbe, ultimatumi, ucene, i očigledno je da vlada, čak ako bude formirana, neće biti funkcionalna. Najverovatnije može se predvideti zaoštravanje borbe među vodećim strankama kosovskih Albanaca i vojno-političkim klanovima koji stoje iza njih.

Izgleda da premijer pokrajine Hašim Tači nije opravdao nade svojih zapadnih učitelja i zaštitnika. Sudeći po januarskom referatu Parlamentarne skupštine SE švajcarskog poslanika Dika Martija, Kosovo se pretvorilo u nekakvo stovarište za kriminalitet. Tajnu istragu delatnosti premijera samoproglašene republike, po saopštenjima zapadne štampe, sprovodile su specijalne službe, uključujući američku FBI. Kako se tvrdi u izveštaju, Hašim Tači i ljudi iz njegovog okruženja niz godina su se nalazili na čelu organizovane kriminalne grupacije pod nazivom Drenički klan. Osim trgovine ljudskim organima, uglavnom Srba, oni su takođe ilegalno prodavali oružje i kontrolisali znatni deo balkanskog šverca narkotika.

I sada misija EU na Kosovu pokušava da preuzme na sebe dalju istragu kako bi probala da prikoči taj slučaj i da se ograniči iznošenjem presuda za drugostepene figure, pretpostavlja Petar Iskenderov.

Ipak u redovima EU svi su šokirani time što su milijardske investicije evropskih poreskih obveznika išle u pokrajinu kojom su rukovodili ljudi, umešani u tako čudovišne zločine. Statusu nezavisnog Kosova je naneta nepopravljiva šteta. Zato će aktuelna godišnjica nezavisnosti očigledno proteći u situaciji vrlo složenih unutarpolitičkih procesa. Postoji opasnost da će vodeći albanski lideri Kosova pokušati da prebace pažnju sopstvenih birača i pažnju međunarodne zajednice na neka druga pitanja. Između ostalog, da pokušaju da isprovociraju novi srpsko-albanski konflikt.

Trogodišnje iskustvo socijalnog eksperimenta na Kosovu bilo je zasnovano na žestokom genocidu nad srpskimg stanovništvom. Pokrajinu je napustilo 280 hiljada Srba. Na Kosovu, koje je od 13. veka bilo centar srpske pravoslavne kulture, bilo je srušeno oko 150 hrišćanskih crkava.

Sve to potvrđuje jednostavnu istinu: na tuđoj nesreći ne može se izgraditi sopstvena sreća.

(Glas Rusije)