Glas Rusije: Evropska kriza i Treći rajh

Ekonomska kriza navodi evropske političare da traže nove načine popunjavanja budžeta. Novi porezi, povećanje starosne granice za odlazak u penziju, prodaja državnog vlasništva više ne zadovoljava finansijske potrebe države. Mnogi Evropljani smatraju da je breme krize raspoređeno neravnomerno među zemljama EU i da siromašne zemlje moraju da plaćaju račune bogatih.

Naravno, na političkoj sceni se pojavljuju lideri koji nude biračima kreativne ideje za raspodelu kriznog finansijskog bremena u Evropi po principu istorijske pravde. Svaki političar svake zemlje ima svoju predstavu o toj pravdi. Populisti raznih zemalja pokušavaju da dobiju simpatije birača, nudeći preraspodelu finansijskih resursa bogatih evropskih država.

Nadahnuti primerom grčkih političara, koji traže od Nemačke reparacije za Drugi svetski rat, neki rumunski političari su rešili da napomenu Nemačkoj da im duguje još iz doba Trećeg rajha. Tako je senator Joan Giše izjavio da će tražiti da se preduzmu mere za vraćanje nemačkog duga. On je već poslao poslanički zahtev Nacionalnoj banci i vladi. Mada je senator Giše član vladajuće koalicije, malo je verovatno da će vlada Viktora Orbana pristati da preduzme konkrente korake na potraživanju ovog duga. Očigledan uzrok neželje vlade da napominje Berlinu nekadašnje dugove može da bude bojazan da će se pogoršati odnosi sa Nemačkom.

Kako piše rumunska šampa, prema podacima Nacionalne banke Rumunije i Banke međunarodnih obračuna za 31. avgust 1944. godine rumunski dug fašističke Nemačke je iznosio milijardu rajhsmaraka ili oko 16,5 milijardi savremenih američkih dolara. Zvanični stav nemačke vlade po tom pitanju ne postoji. Ipak, inicijativna grupa koja zahteva povratak istorijskog duga nada se da će Berlin priznati dug fašističke Nemačke.

Pošto je vlada Nemačke podržala predsednika Trajana Beseskua u njegovom sukobu sa koalicionom vladom, odnosi između Berlina i Bukurešta prolaze kroz složen period i dodatno zaoštravanje nije u interesima rumunskog premijera. Saradnici Nacionalne banke Rumunije takođe ne gore od želje da kvare odnose sa nemačkim kolegama. Kako se žali senator Giše, niz godina oni su prećutkivali problem i sada ne doprinose sakupljanju dokaza o postojanju nemačkog duga. Tek kada je dug Nemačke počeo da se razmatra u medijima, Nacionalna banka je dala potrebna dokumenta.

Pri tome, teško je odrediti koje mogućnosti za potraživanje duga ima na raspolaganju rumunska vlada. Prema mirovnom sporazumu koji je Rumunija potpisala posle Drugog svetskog rata, zvanični Bukurešt je odustao od finansijskih primedbi prema Nemačkoj. Mada, kako ukazuju rumunski istraživači, Rumunija je odustala od pretenzija za kredite, robe i usluge, pružene posle 1939. godine, dug Nemačke je počeo da se nagomilava tri godine ranije. Malo je verovatno da će ovaj argument prihvatiti merđunarodna zajednica.

Ako Bukurešt ipak zatraži isplatu 16 milijardi doalra, šanse za uspeh će biti minimalne. I ne radi se čak o sumi pretenzija kreativnih rumunskih političara. Priznavši ovaj dug, Nemačka bi stvorila presedan koje bi odmah iskoristile mnoge zemlje EU.

Svi sporovi oko reparacije dugova iz doba Drugog svetskog rata su idealna osnova za nacionalistička raspoloženja i međunarodne skandale. Grčki političari već su zatražili da se igra na ovu kartu u njihovim unutarpolitičkim igrama i kao što se vidi, ovaj primer je zarazan.

Igra sa istorijskim sećanjem i uzajamnim pretenzijama ne može da poboljša finansijski položaj evropskih zemalja. Kako se bude zaoštravala ekonomska kriza, sve više političara će padati u iskušenje da iskoristi nerešene ili čak izmišljene probleme za uvećanje sopstvenog političkog kapitala. Kako je pokazala istorija, takve akcije političara su igra sa vatrom. U uslovima ekonomske krize jedna iskra može da bude dovoljna da raspali plamen uzajamne mržnje.

Valentin Mindrešesku

(Glas Rusije)