Глас Америке: Нерешена стратешка питања на Балкану

Вашингтонски центар за стратешка и међународна истраживања издао је ових дана извештај у којем се истиче да још увек постоје нерешена стратешка питања на подручју Западног Балкана. Тим поводом одржана је панел дискусија стручњака од којих су неки учествовали и у састављању поменутог извештаја.

Панел је највише пажње посветио проблемима на подручју Западног Балкана, који ометају даљу стабилизацију и даље напредовање региона. За већину присутних аналитичара посебно су забрињавајући дуготрајни политички застој у Босни и Херцеговини, ситуација на Косову, као и нерешено питање имена Македоније.

Према речима, Курта Волкера, високог сарадника Центра за трансатлантске односе на универзитету "Џонс Хопкинс" и бившег амбасадора САД при НАТО-у, Сједињене Државе и Европска унија су разочарани слабим напретком Босне и Херцеговине.

"Мислим да у Босни нисмо никада стигли даље од заустављања конфликта. Не видим преданост интеграцији ниједног од три народа, а код Срба најмање. Структуре власти нису уопште ефикасне. У Босни једноставно није успостављена функционална власт, која је у стању да води земљу", каже Волкер.

Стивен Фленеген, бивши директор Института за национална стратешка истраживања и потпредседник за истраживања на Националном одбрамбеном универзитету, указао је на сличне сметње у сектору војних реформи, од којих зависи придруживање БиХ НАТО-у.

"Све стране начелно су се сагласиле о потреби интеграције војног командног апарата за целу земљу, као и око стављања оружја и неких војних објеката под контролу федералних власти. Међутим, то није спроведено до краја. А Република Српска би и поред тога, још увек поседовала позамашну количину војних средстава. Због тога се поставља питање да ли би НАТО дошао у ситуацији да прима чланицу у којој би могло да дође до интерног конфликта“, сматра Фленеген.

Дејвид Филипс, сарадник Центра за стратешка и међународна истраживања осврнуо се на Косово. Он тврди да због унутрашњих и спољнополитичких проблема Косову прети опасност да постане такозвана замрзнута држава, која није у стању да напредује.

"Корупција на Косову је озбиљан проблем. Недавно сам објавио чланак о томе за часопис 'Форин полиси' због којег ме влада оштро критиковала. У чланку сам указао на настављени утицај обавештајне службе, успостављене током рата 1999. Његови водећи чланови сада заузимају важне позиције у влади. Они, како се сматра, контролишу пограничне прелазе према Србији, Македонији и Албанији преко којих се врши кријумчарење, а према неким проценама, годишња зарада од такве недозвољене трговине достиже пола милијарде евра“, истиче Филипс.

Он такође сматра да Србија врши константан притисак на Приштину да пристане на поделу Косова, а за Еулекс тврди да није испунио очекивања нити у борби против корупције, нити у привођењу починилаца правди.

Према закључцима новог извештаја Центра за стратешка и међународна истраживања, спор између Атине и Скопља око имена Македоније, подстакао је бојкоте, ембарго и политичке конфликте који би могли да подстакну даље националистичке тензије између две земље. Курт Волкер додаје да је дугогодишњи спор највише штете нанео интересима македонског народа.

"Мислим да је трагично да је пуко име постало брана бољој будућности за неколико милиона људи. Мислим да је штета што Македонија није стављена на колосек учлањења у НАТО под старим именом, као што је било предвиђено споразумом из 1995. Прво што бих ставио на агенду НАТО самита у новембру у Лисабону, било би нова акција за решавање проблема имена, после чега би Македонија била враћена на колосек пријема у НАТО и Европску унију“, поручио је Волкер.

Институт за стратешка и међународна истраживања сваке године саставља анализу стања на подручју Западног Балкана. Тај документ се често узима у обзир приликом формулисања политике актуелне америчке администрације према Југоисточној Европи.

(VOA)