субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Америке: Неколико изазова спољне политике САД
Хроника

Глас Америке: Неколико изазова спољне политике САД

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 21. април 2018.

 Вашингтон -- Од планираног самита са Северном Корејом, до забринутости око трговинског рата са Кином и другим земљама, спољна политика САД је суочена са неколико изазова.

Истовремено у Белој кући, тим за национану безбедност је у транзицији, наводи "Глас Америке".

У овонедељној емисији тог медија "Заједно са Гретом Ван Састерен", неколико експерата, међу којима и бивши начелник Здруженог штаба оружаних снага САД, адмирал у пензији Мајкл Мален, говорили су о тим изазовима и шта они значе за будућност америчке спољне политике.

Наводи се да се трговински спор између САД и Кине наставља, а да је Мален, који Пекинг назива растућим гигантом, казао да је тај раст кључ за то како ће свет у будуће бити обликован.

"Растом Кине, наш однос са том земљом, на дуге стазе, ће бити изузетно важан уколико буде конструктиван. Уколико са њима будемо имали конструктиван однос то ће бити добро и за свет. Уколико тај однос буде деструктиван онда је то лоше и за све остале. Зато то морамо да решимо. Ја лично мислим да су у овом веку, на глобалном нивоу, најважнији билатерални односи између Кине и Сједињених Држава", оценио је Мален.

"Глас Америке" наводи да су спорне воде Јужног кинеског мора и даље предмет напетости, јер Јапан и Филипини траже америчку помоћ у спречавању кинеске, поморске експанзије.

Данијел Твајнинг, некадашњи спољнополитички саветник некадашње државне секретарке САД Кондолизе Рајс, изнео је тврдњу да кинеска доминација у региону угрожава светску економију.

"Кина жели да изађе на глобално тржиште. Жели да се изађе из оквира Азије, да временом раздвоји Америку од њених савезника. Морамо да будемо свесни тога", рекао је Твајнинг.

Џошуа Вокер из Немачког Маршаловог фонда казао је да су кинеска интересовања економског и војног карактера.

"Ако контролишете поморске путеве онда практично разбијате комплетан међународни либерални поредак који су Сједињене Државе успоставиле после Другог светског рата. Оно што је сада интересантно је да Америка новом стратегијом покушава да повеже Индију и Јапан као главне Индо-Пацифичке центре и окупи све наше савезнике", навео је Вокер.

"Глас Америке" наводи да неки сматрају да је кинески економски раст последица недостатка већег лидерства на светској сцени.

"Људи који сада држе конце у својим рукама, двоје људи који повлаче конце су (председник Кине) Си Дјинпинг и (председник Русије Владимир) Путин. Они су по мени погрешне особе", казао је адмирал Мален.

Подсећа се да су прошлог месеца кинески законодавци гласали за укидање ограничења председничког мандата, чиме је утрт пут председнику Сију да доживотно буде на власти, а да је са друге стане у Русији, после реизбора председник Путин обезбедио себи још шест година на власти.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер