петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Америке: Напети односи између Европе и САД
Хроника

Глас Америке: Напети односи између Европе и САД

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 22. новембар 2010.

У Лисабону у Португалу, 20. новембра одржан је први самит САД и Европске Уније, после усвајања новог Устава европског блока. Како тврде многи аналитичари, нови Устав је учинио да везе трансатлантских партнера буду још јаче, али истовремено и напетије.


Самит НАТО-а у Лисабону био добра прилика за разговоре о америчко-европским билатералним односима

Односи Сједињених Држава и Европске уније су економски, дипломатски, друштвено и безбедоносно дубљи и јаче испреплетени него односи било која друга два важна међународна актера у свету, истичу многи аналитичари.

По речима Данијела Хамилтона, извршног директора вашингтонског Центра за трансатлантске односе универзитета "Џонс Хопкинс", трансатланско партнерство је одавно превазишло класичне спољнополитичке везе између два партнера, али после усвајања Лисабонског споразума ушло је у фазу у којој законодавство једне стране може директно да утиче на унутрашњу политику друге стране.

"Лисабон је у великој мери проширио овлашћења Европског парламента у области унутрашње безбедности, правосуђа, и људских права, а то су сектори који су од изузетно велике важности за САД. Када је европски парламент усвојио нови закон о приватности личних података, нашли смо се у ситуацији да наш главни партнер у борби против тероризма нема више исти законски приступ као ми. То је наметнуло потребу да спроведемо неке законске измене, што САД не би учиниле ни за ког другог партнера у свету“, прича Хамилтон.

Међутим, Лисабонски споразум није испунио очекивања да ће сарадњу две стране Атлантика учинити ефикаснијом, тврди Хамилтон. По његовом мишљењу успех у томе зависи од спремности Европе да прихвати улогу једног од глобалних фактора стабилности.

"Главно питање је да ли ће Европа и Америка успешно сарађивати у решавању нових глобалних изазова, које ни једна страна не може да реши сама. Али, да би била прави партнер, Европа би прво требало да види себе као глобалног актера“, истиче Хамилтон.

Курт Волкер, саветник у Атлантском савету САД, залаже се за нову трансатлантску стратегију.

"Уживали смо пуних шест деценија у поретку који је ишао на руку демократији, тржишној економији, владавини права и људским правима. Све се то сада нашло у конфронтацији са ауторитарним капитализмом и насилним екстремизмом. Сада би требало пронаћи начин на који можемо да утичемо на погодан развитак света у наредној деценији и дуже. Мислим да је најбоље да тај пут тражимо заједно са земљама са којима делимо исте вредности“, каже Волкер.

Међутим, многи познаваоци америчко-европских односа не искључују могућност удаљавања две стране Атлантика у погледу начина одржавања глобалне стабилности. Питање је, кажу они, колико ће још дуго Америка бити спремна да чека свог трансатлантског савезника да прихвати глобалну војно-стратешку улогу, пре него што буде почела да тражи алтернативу.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер