понедељак, 16. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Америке: Етничке тензије у Француској
Хроника

Глас Америке: Етничке тензије у Француској

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 16. новембар 2010.

У Француској, једној од етнички најразноврснијих европских земаља, од недавно се примећује повећање тензија између етничких група. Одлука француске владе да забрани муслиманкама ношење бурки и протера стотине Рома из земље, намеће гледиште да се Француска окреће удесно. Марсељ, други по величини град у Француској и главна лука на Медитерану, има историју запошљавања људи из целог света. Међутим, и у том граду појавиле су се жестоке реакције према имигрантима.


Готово четвртина становништва Марсеја су муслимани

Нови француски држављани из 28 земаља певају француску химну и рукују се са функционерима у завршној фази дугог пута ка стицању француског држављанства. Градоначелник Марсеља, Жан Клод Годен, упутио им је добродошлицу али и упозорење.

"Добијањем француског држављанства стичете права, али и обавезе, а обавеза је да се придржавате правила и прописа француске републике."

Две нове француске држављанке кажу да је најважније научити језик, комуницирати са другим људима и не затварати се у свој свет. За многе житеље бивших француских колонија у Африци, посебно Марока и Алжира, Марсељ је био капија за улазак у Француску и етничка слика тога града је врло разнолика. Процењује се да у њему живи 200 хиљада муслимана, што је скоро четвртина популације.

Међутим као и у другим деловима Француске, анти-имигрантске странке и овде доживљавају препород. Аналитичари кажу да су томе допринеле и неке владине мере. У јулу, Француска је постала прва европска земља која је женама забранила ношење бурки - одеће која потпуно покрива лице и тело.

Та владина мера разљутила је муслимане у Француској, где их има више него у било којој другој европској држави. У највећој џамији у Марсељу, имам Харун Дербал пита се због чега је донет тај закон.

"Муслимани су врло интегрисани. Овде живе већ вековима. Наравно да их овај закон обележава. Чему то? Хоће да спроведу закон због 200 особа које се потпуно покривају"?

Поред тога, пројекат изградње још једне велике џамије у Марсељу, сада је у застоју.

"Истина је да део политичке опозиције не жели ову џамију. А када кажем крајња десница, мислим на странку Национални фронт.”

На регионалним изборима у марту, странка је ишла са паролом “Не исламу” и освојила 20 одсто гласова. Стефан Равијер је представник Народног фронта у градској скупштини.

"Има интеграције у Француској, али се своди на то да Французи морају да се интегришу са странцима. У Марсељу и другим великим градовима влада уверење да су Французи ти који треба да уче о култури и обичајима дошљака, уместо да је обрнуто."

Недавна одлука француске владе да депортује стотине Рома, махом из Румуније и Бугарске, изазвала је жестоке реакције бораца за људска права, па чак и Европске уније. Председник Никола Саркози је ту одлуку правдао као сузбијање криминала и негирао циљање на одређену етничку групу. Политички коментатор регионалног листа Ла Прованс, Тери Ноар, сматра да је корен проблема економске природе.

"Последњих 30 година Француска је била модел интеграције, али тај модел зависи од економске ситуације.”

Као у многим другим европским земљама дебате о имиграцији захуктавају се када је економска ситуација лоша. У тим несигурним временима Француска расправља не само о политици већ и о свом идентитету.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер