Glas Amerike: Eksperti o slučaju Vikiliks

Na nedavnom skupu u Karnegijevoj fondaciji za mir, trojica panelista razmotrila su posledice objavljivanja diplomatskih dokumenata.

Objavljivanje desetina hiljada depeša Stejt dipartmenta od strane vebsajta Vikiliks naišlo je na burna reagovanja u Sjedinjenim Državama. Većina Amerikanaca se slaže da je američkoj diplomatiji naneta šteta, ali ocene se razlikuju u pogledu težine posledica Vikiliksovog poteza.

Na nedavnom skupu u Karnegijevoj fondaciji za mir, novinar Glasa Amerike Ravi Kana, upitao je trojicu učesnika da li će objavljivanje depeša uticati na diplomatski dijalog SAD sa ostatkom sveta. Evo, kako je na to pitanje odgovorio Tomas Fridman, pisac i kolumnista lista Njujork Tajms.

„Razmišljao sam kako da nazovem svoju kolumnu za sutra. Nazvao bih je 'Diplomatske depeše u eri Vikiliksa'. A tekst bi tekao ovako: 'Danas sam se sastao sa kineskim ambasadorom. On je fin čovek. Konzumirali smo ukusnu kinesku hranu. Rekao je da Kina želi miran napredak. Odobravao sam klimanjem glave.' Lično smatram da će, ukoliko Vikiliks postane trajni aspekt diplomatskog života, slične depeše postati deo stvarnosti.“

Ekspert Zadužbine Karnegi, Dejvid Rotkopf kaže da pitanje treba staviti u širi kontekst:

„Reč je o sistemu u kojem tri miliona ljudi ima bezbednosne dozvole i pristup depešama. Pri tom godišnje na stotine miliona dokumenata bude sasvim nepotrebno uvršteno u kategoriju osetljivih informacija. Kada živite u eri u kojoj svi ti dokumenti mogu da se snime na prazan CD 'Lejdi Gage', i izvuku iz Stejt dipartmenta, onda je jasno da će se takve stvari i dalje dešavati. Međutim, pravi način čuvanja tajni, je pre svega da tajne budu malobrojne i da pristup tajnama ima što manji broj ljudi.“

Treći panelista, ministar inostranih poslova Brazila, Kelso Amorim slaže se da postoje negativne posledice objavljivanja depeša. Ali on se takođe osvrnuo na načelo slobode informisanja i potrebu transparentnosti državne politike.

„Ljudi koji odlučuju o politici, veoma lako skliznu u makijevijalizam, odnosno načelo da cilj opravdava sredstva. To sa stanovišta države možda jeste tačno, ali iz perspektive etičkih vrednosti postoji opasnost da sredstva postanu toliko ne-etična da počinju da ugrožavaju samu legitimnost cilja."

Takođe je poznato da je do sličnih curenja diplomatskih informacija dolazilo i u ranijim periodima. Ovo danas nije ništa novo. Krajem prošlog i početkom ovog veka informacije su curile toliko intenzivno da su mnogi tvrdili da je doba tajne diplomatije prošlo.“

Amorim je dodao da se današnja diplomatija odvija u novim okolnostima digitalne tehnologije, koja se, kako je rekao, ne može zaustaviti.

(VOA)