четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Америке: Драматичан викенд за ЕУ - Европа тражи решење за кризу
Хроника

Глас Америке: Драматичан викенд за ЕУ - Европа тражи решење за кризу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 22. октобар 2011.

Готово драматичан викенд и почетак наредне седмице за евро-зону али и целу ЕУ - почиње данашњим скупом министара финансија држава које користе заједничку европску валуту. Она се наставља проширеним друштвом целе ЕУ, а сама завршница тражења чврстог и примењивог решења кризе ће бити подељена у два дела - у недељу се у Бриселу окупљају шефови држава или влада, расправљајући о могућим решењима, да би се, најкасније до среде, опет вратили за сто доносећи коначне одлуке.

Како најбоље искористити Европски стабилизациони фонд, како усагласити интересе великих, који нису исти, са оним што је гашење грчког пожара и, што је можда најважније, на каквим основама градити чврст анти-кризни механизам да се садашње стање не понови - нека су од питања на која би током неколико предстојећих интензивних бриселских дана требало одговорити. Вртешка почиње данашњим окупљањем министара финансија евро-зоне, сутра им се придружују и остале европске колеге а у недељу у Бриселу се окупљају шефови држава или влада.

Ни тада се не очекује коначна одлука јер, најављује се из Берлина и Париза, разлике у ставовима две стране су толико велике да ће недељни сусрет бити прилика за дискусију, потом пар дана консултација, могуће и са националним парламентима, а онда, накасније у среду, натраг у Брисел на доношење коначне одлуке.

"Одгађање решавања кризе ствара разарајућу слику о еврозони у остатку света, показујући јасно да се води лоша политика. Морамо са осталим европским чланицама видети како да променимо слику света о нама", каже председник еврогрупе Жан-Клод Јункер.

"Позиција Француске је да се нађу решења која ће стабилизовати еврозону, питања су техничка и треба да се крећемо на обе стране”, истиче француски министар финансија Франсоа Бароан.

Није тајна да су неке од највећих француских банака директно угрожене грчком кризом па, у том тону, Париз, између осталог, тражи да се Европски стабилизациони фонд, тежак 400 милијарди евра, уско повеже са Европском централном банком што би, практично значило да би извор средстава, уколико то затреба, био неограничен. Немци, са тешким искуством недавног парламентарног гласања о учешћу у европском фонду, се оштро противе том решењу и обе стране су сагласне да у недељу не треба очекивати коначну одлуку нити решења, а решења су неопходна”, слажу се сви.

Немачки министрар финансија, Волфганг Шојбле, каже: “Јасно нам је да расте забринутост финансијског тржишта – имамо одговорност према Европи еврозони али и према глобалној економији". У сваком случају, евро и Европу очекује врућ продужени викенд.

Европске владе настављају да траже излаз из финансијских тешкоћа уз што мање трошкове, или уз онолико политичких промена колико им предлажу експерти. Званичници се надају да ће пословне компаније да стимулишу економски опоравак, а пословне компаније очекују да лидери створе одговарајуће услове.

У седишту Европске комисије, заставе које представљају 27 чланица се не мењају. Али то заклања знатне разлике међу њима, посебно у погледу садашње економске кризе. Економије запале у невоље очајнички очекују подршку, а становници европских држава, попут ових у Италији, отежавају својим владама да спроведу оштрије мере штедње. Велика француско-белгијска банка Деxиа је недавно готово пала под стечај, пре него што су је спасли белгијска влада и други.

Директори банке окривљују европске владе да нису одлучно реаговале на прве знаке невоља пре више од године. Владе економски јаких земаља, као што су Немачка и Француска, покушавају да реше кризу инфузијом милијарди евра. Али поједини стручњаци кажу да то није довољно. Бивши економски стратег Европске уније Марио Монти, сада председник Универзитета „Бочони“ у Италији, окривљује – како каже – „краткорочизам“ и непостојање високо квалитетног управљања европских лидера.

- „Морамо да будемо бржи у предузимању акција, али стрпљивији у чекању на резултате. Они морају више да раде у погледу економије, сви они, размишљајући као они који доносе одлуке у Европи, а не само као национални лидери.“

Али лидери непрекидно доносе одлуке у зависности од најновије кризе, а не оно што експерти виде као дугорочне проблеме презадуживања, слабљења банака и помањкања финансијских опција за погођене економије. Золт Дарвас је економски истраживач у „Бројгелу“, центру повезаном са Европском унијом у Бриселу.

- „Владе увек покушавају да на неки начин узврате на тржишни притисак, али главни проблем у Европи је то што оне увек желе да реагују на најхитнији притисак и увек се опиру било каквим озбиљнијим питањима и озбиљнијим мерама.“

Дарвас каже да чак и најповољнији сценарио подразумева године малог или никаквог раста у неким европским земљама. Али он додаје да би континент, ако финансијска тржишта више не би имала превише краткорочних криза, могао да се измигољи из својих проблема. Банковни обрти и пад вредности акција доводе до помањкања поверења у будућност и још више отежавају фирмама долазак до финансијских средстава да би могле да се развијају.

Изгледало је да су се сви, на недавној конференцији Европске уније, сагласили да је привредни раст кључ будућег напретка. Председник организације „Бизнисевропа“, Филип де Бук, каже да су фирме спремне да остваре раст, али такође наглашава да владе најпре морају да успоставе одговарајуће услове.

- „Оно што такође ствара поверење је када политичари преузму бригу о проблемима, а то траје предуго. Сада, имајући то у виду, они раде неке ствари и ми то подржавамо, али би они то требало да раде сада, управо сада, приводећи крају целу расправу да би пословање могло да расте брже него што је сада случај.“

Европски лидери настављају да одржавају састанке и предузимају парцијалне кораке ка решењу кризе. Сада се надају да ће успети да припреме свеобухватни план до састанка лидера Групе 20 почетком новембра у Француској.

(VOA)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер