Ginter Krihbaum: Nemački "uslovi" za ulazak Srbije u EU

Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, govorio je u sredu pred članovima odbora nemačkog parlamenta za pitanja Evropske unije.

U razgovoru za BBC, predsednik Odbora nemačkog Bundestaga za pitanja Evropske unije, Ginter Krihbaum, rekao je da je zvaničan stav i nemačke vlade i parlamenta da je vođenje pregovora sa Srbijom o priključenju Evropskoj uniji "koristan".

Krihbaum je jasno rekao da Srbiju čeka budućnost u Evropskoj uniji, ali tek kada ispuni neophodne uslove.

Pored niza tehničkih uslova koje su morale da ispune sve zemlje, Srbija treba da reši i neke specifične zadatke.

Nemačka, kaže Krihbaum, očekuje bolju saradnju Beograda sa Haškim tribunalom.

"Mi želimo izručenje Mladića i Hadžića. Moj je utisak da su njih dvojica i dalje u Srbiji, iako vlada to zvanično demantuje. U svakom slučaju, još mnogo toga treba uraditi i to će biti jedan od zahteva ne samo Nemačke, nego i drugih zemalja".

Predsednik odbora nemačkog parlamenta za pitanja Evropske unije kaže takođe da će Srbija morati da nešto preduzme i kada je u pitanju Kosovo.

"Srbija je zatražila od Međunarodnog suda pravde pravno mišljenje o nezavisnosti Kosova i mi naravno nemamo ništa protiv toga. Međutim, smatramo da novi pregovori o statusu Kosova sada ne bi bili korisni. Rekao bih da, ako Srbija želi evropsku perspektivu, a ubeđen sam da želi, moraće da nađe načine za saradnju. Kosovo je nezavisna država. Nemačka, Britanija i još 20 zemalja Evropske unije je priznalo nezavisnost Kosova. Ubeđen sam da će jednog dana Srbija prihvatiti postojeći status kvo. Inače će joj biti veoma teško da uđe u Evropsku uniju".

Ginter Krihbaum kaže da je svestan da se stavovi o Kosovu u Srbiji neće promeniti preko noći i da bi taj proces, kako kaže, mogao da potraje godinama.

Ipak, dodaje on, treba imati na umu da više od 90 odsto stanovništva na Kosovu čine Albanci koji žele nezavisno Kosovo.

"Tu želju treba poštovati", smatra Ginter Krihbaum.

Opasnost zasićenja proširenjem EU

Takav stav u Bundestagu ne mora, međutim, nužno da znači da će Nemačka od Srbije tražiti da i formalno prizna Kosovo, kako bi ušla u Evropsku uniju.

To je mišljenje doktora Martina Brusisa iz Instituta za političke nauke Univerziteta u Hajdelbergu.

"Nemačka je, zajedno sa drugim velikim zemljama članicama, diplomatski priznala nezavisno Kosovo, i te zemlje sada očekuju od Srbije da razvije dobrosusedske odnose sa Kosovom. To, po mom mišljenju, ne podrazumeva i formalno priznavanje Kosova. Postoji saglasnost da se Kosovo prizna unutar same Evropske unije, tako da priznavanje Kosova ne može da se postavi kao uslov za ulazak u Uniju".

Martin Brusis takođe ne očekuje da će Nemačka insistirati na izručenju Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom trubunalu kao uslovu za početak pregovora o članstvu Srbije u Uniji.

"Najveća prepreka u tom smislu u Evropskoj uniji je Holandija, zbog određenih istorijskih pitanja. Nemačka, međutim, spada među one zemlje koje će podržati Prelazni trgovinski sporazum bez hapšenja i izručenja Mladića i Hadžića Haškom sudu". .

Martin Brusis, međutim, dodaje da treba imati u vidu opasnost od mogućeg pooštravanja uslova za ulazak u Evropsku uniju.

"Sigurno postoji realna opasnost od pooštravanja tih uslova, uglavnom zbog unutrašnjih problema Evropske unije i prihvatanja njenog daljeg širenja. Ako biste pitali kreatore spoljne politike u Nemačkoj ili članove parlamentarnog odbora za spoljnu politiku oni će jasno podržati proširenje Unije, zato što to vide kao glavno sredstvo Evropske unije za stabilizaciju situacije na Balkanu i nastavka njegovog demokratskog i ekonomskog razvoja. Ali ako pogledate ispitivanja javnog mnenja primetićete sve veće zasićenje idejom proširenja Unije. Neke stranke već odražavaju to zasićenje tako što sve više kritikuju primanje novih članica, pored Hrvatske i Islanda", rekao je Martin Brusis na kraju razgovora za BBC.

(BBC)