Ginter Ferhojgen: Evropa zaista želi integraciju Balkana

Beograd - Bivši komesar EU za proširenje Ginter Ferhojgen kaže za Danas da bi srpska kandidatura za članstvo u Uniji mogla da u oktobru, kao što je i najavljeno, bude prosleđena Evropskoj komisiji, kao i da postoji mogućnost da Srbija dobije status kandidata u drugoj polovini 2011. godine.

- Tehnički, to znači da Komisija dobija nalog Saveta EU da na zahtev Srbije za priključenje da ocenu i da na temelju te ocene iznese predlog da li Srbija treba ili ne da dobije status kandidata. Ako Komisija želi, može prilično brzo da to uradi. Svakako je moguće da odgovarajuća odluka usledi u drugoj polovini iduće godine. Ipak, preuranjeno je govoriti o preciznim rokovima - kaže u razgovoru za Danas Ginter Ferhojgen, koji se posle decenije rada u EU povukao u publicistiku i profesuru na Evropskom univerzitetu Viandrina u Frankfurtu na Odri, a u Beogradu je boravio na poziv Fondacije Fridrih Ebert.

Šta utiče na "želju" Komisije da brzo radi?

- Ako je signal koji potiče od zemalja članica EU pozitivan i njihova politička volja je takva da svi žele da se u proces unese veća dinamika onda će, bar je to moje iskustvo, Komisija učini sve da ubrza rad. Komisija igra veliku i važnu ulogu i može, kako je prošlost pokazala, da energično ubrza takav proces, ali kod priključenja ili nepriključenja ona ipak nije odlučujuća. O procesu u suštini odlučuju države članice EU, a neke od njih tek moraju da budu ubeđene.

Kako komentarišete tvrdnje pojedinih zapadnih diplomata da su najave evropskih integracija država Jugoistočne Evrope zapravo "šargarepa" kojom Brisel održava mir i bezbednost u regionu, a da do toga zapravo nikada neće doći?

- To je sasvim pogrešno i apsolutno cinično stanovište. Uopšte ne mogu da se složim s tim da se Srbima stavlja pred nos čuvena "šargarepa", do koje zapravo nikada ne mogu da dođu. Srbija ima jasan pristanak, i to od 1999. godine. To "zeleno svetlo" je uvek iznova ponavljano i, po meni, nikada nije postojala sumnja da EU, u sopstvenom interesu, zaista želi kompletnu integraciju ovog dela Evrope, uključujući i Srbiju.

Da li će i na koji način KiM biti uslov za dalje evropske integracije Srbije?

- Pitanje Kosova mora da se reši paralelno s procesom pristupanja. Rešenje mora da postoji i na kraju moramo doći do stanje s kojim i Beograd i Priština mogu da se pomire i da s njim žive. Ne mogu sada da kažem kako će izgledati to stanje, ali veoma je važno da sa srpske strane postoji spremnost da se razgovara. Iz ponašanja Srbije u vezi s rezolucijom u Generalnoj skupštini UN, procenjujem da je srpska Vlada svesna da kosovsko pitanje ne sme da se pretvori u odlučujuću prepreku. Sada treba da nastavimo dalje, a da u ovom trenutku ne postavljamo nove uslove.

Izjavili ste da bi problem nedefinisanih državnih granica Srbije mogao da utiče na njene evrointegracije. Koliko je za to odgovorna EU, čijih su 22 članice priznale samoproglašenu kosovsku nezavisnost, a i vi ste javno izrekli da su Rumunija i Bugarska "dobile popust" za ulazak u Uniju zahvaljujući svom vojnom i političkom držanju 1999?

– Odluka iz 1999. da se i s Rumunijom i Bugarskom pokrenu pregovori o pridruživanju zaista su bili povezani s geopolitičkim položajem i ratom na Kosovu. Svim faktorima bilo je jasno da je stabilnost na Jugoistoku Evrope apsolutni prioritet, a Bugarska i Rumunija bile su, a i dalje jesu, ključne zemlje kako bi se to obezbedilo. One su ispunile očekivanja i, u prvom redu, same su ostale stabilne. Pregovori sa zemljom, čije granice nisu definitivno određene, za EU je nešto novo, jer taj problem do sada nije imala. Takav problem ne može da ostane nerešen na kraju procesa pridruživanja. Što se tiče evropskih zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost, one su uverene su da nema povratka Kosova u Srbiju, jer je ono praktično od 1999. pod upravom EU, u okviru UN, a ne Srbije.

(Danas)