четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Гилнур Азбет: Шта могу заједно Русија, ЕУ и Турска
Хроника

Гилнур Азбет: Шта могу заједно Русија, ЕУ и Турска

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 28. октобар 2010.

Извештај Европског савета за међународне односе предлаже „тријалог" између ЕУ, Русије и Турске полазећи од идеје Меркел-Медведев

Сећам се била сам тамо у једном од преломних момената преласка из хладног рата у епоху која је дошла после, када је Парламентарна скупштина НАТО, у којој сам радила, одлучила да на своје годишње заседање позове бивше чланице Варшавског пакта.

Та одлука донета је у последњем тренутку и представљала је увод у ширења ЕУ и НАТО у источном правцу. Када су дошли представници парламената земаља које су се донедавно налазиле иза гвоздене завесе, Запад апсолутно није био спреман да их прими у своје институције. Један делегат из источноевропске земље снебивљиво ми је пришао и уљудно ми се обратио: „Извините, нема таблице са именом моје земље". Тих дана морали смо да радимо брзо и уз импровизације и мој допринос окончању хладног рата састојао се у томе што сам хитно ишла у складиште канцеларијског материјала, где сам пронашла стару картонску кутију, фломастер, маказе и на комадићу картона написала назив те источноевропске земље а затим то уручила човеку који ми се обратио. Он је био јако срећан када је добио тај картон јер се осећао као члан „јединствене и слободне Европе", чије су се контуре почеле оцртавати на мапи. Од тада је његова земља постала пуноправни члан НАТО и ЕУ.

У почетној етапи по окончању хладног рата доминирала је парадигма таквог „демократског ширења". Укључивање земаља са постокомунистичког простора у евроатлантске институције у циљу стварања новог система европске безбедности, утемељеног на заједничким вредностима, моћним трансатлантским везама представљало је феноменални пројекат ширења чланства и реструктуризације тих институција. У виду назнака и планова у различитим документима НАТО, ЕУ и ОЕБС оно што се у старту појавило није дуго остало на папиру пошто су НАТО и ЕУ брзо реализовали своје највеће ширење од тренутка оснивања. За разлику од зграда и споменика, архитектура регионалног политичког поретка није статична, она захтева сталне корекције и промене. А Европа се одавно удаљила од своје парадигме „демократског ширења", о чему се говори и у недавно објављеном извештају Европског савета за међународне односе (European Council on Foreign Relations) под насловом "The Specter of a Multi-polar Europe".

Аутори извештаја су Марк Леонард и Иван Крастев. У његовој припреми учествовали су Димитар Бачев, Јана Кобзова и Ендрју Вилсон. Извештај представља амбициозни и обухватни преглед преласка са једне архитектуре европске безбедности на другу, која је актуелна данас. У извештају се даје дијагноза проблема. Тај проблем је вакуум, који је настао у последње време, у коме се ЕУ колеба између застареле парадигме "демократског ширења" и "реализма на бази интереса", у оквирима кога ЕУ и Русија задржавају јасно одређене сфере утицаја, где ЕУ остаје у Централној и Источној Европи и западном делу Балкана, а Русија у свом ближем иностранству. Аутори извештаја су у праву када кажу да реализам на бази интереса не ствара основ за стабилани одржив поредак и да је један од разлога таквог вакуума у удаљавању САД од Европе. Међутим, начин који аутори нуде за отклањање откривеног проблема може имати далекосежне последице.

Леонард и његови коаутори предлажу да се успостави "тријалог" између ЕУ, Русије и Турске полазећи од идеје Меркел-Медведев о дијалогу ЕУ-Русија о проблемима безбедности, али уз укључивање у дијалог и Турске. Резултат таквог тријалога требало би да буде акциони план о стабилизацији и смањењу напетости на европској периферији. Он би подразумевао регулисање постојећих замрзнутих конфликата у региону - поред осталог, неразрешени конфликт око Нагорног Карабаха између Јерменије и Азербејџана. Изгледа да би магични кључ за сређивање замрзнутих конфликата требало да буде предлог о закључивању споразума о безбедности попут оног који предлаже Медведев. На крају, такав споразум о безбедности требало би да буде потписан између ЕУ и Русије. То би ЕУ обезбедило легалну и званично фиксирану улогу кључног играча на пољу безбедности у Европу.

У извештају је презентован значајан поглед на позиције Русије и Турске у архитектури европске безбедности, која постепено поприма своје обрисе. Претварање Турске из непознате земље у регионалну државу није нека сензационална новост - још пре четири године говорила сам да би ЕУ требало да са Турском успостави сарадњу изван оквира ћорсокак-преговора о пријему у редове ЕУ. А промене погледа на перспективе Русије, коју предлажу аутори извештаја, могла би да буде веома корисна за политичаре и лидере.

Оно што се у извештају означава као нова "западна политика" Русије предвиђа стварање алијанси чији циљ је модернизација руске економије укључујући успостављање стратешке сарадње са ЕУ и САД. Задатак такве политике је потпунија интеграција Русије у светску економију уз њену истовремену заштиту од утицаја страних актера. Такав тактички корак у спољној политици Русије, тврде сарадници Европског савета за међународне односе, може за ЕУ представљати нову шансу како би са том земљом успоставила прагматичну сарадњу. За то је неопходно на Русију гледати на нов начин, одустати од придика због тога што она ради на свом јачању и што, како се мисли, представља сигнал за враћање земље у империјално-социјалистичку епоху. Сарадња Русије са Турском као са крупним енергтским транспортним чворем третира се као компонента те нове руске стратегије.

Са аспекта европске безбедности потребно је на нов начин гледати и на Русију и на Турску. Али према предлогу о новом споразуму о питању европске безбедности треба прилазити и са опрезом. За сада није јасно да ли део о регулисању регионалних замрзнутих конфликата, који се нуди као прелиминарни услов за споразум, може успешно и разрешити те конфликте. У том случају главни предуслов ће се сводити на то да се једини кључ за регулисање конфликта налази у рукама Русије, а то једноставно није тачно. Постоји такође несклад између извештаја Групе експерата НАТО са основама нове Стратешке концепције Алијансе, која ће бити обелодањена у новембру, и предлозима Европског савета када је реч о пројекту Медведева. Група експерата у предлозима Медведева види алтернативе европском систему безбедности и сматра да они противрече интересима НАТО. Сасвим је вероватно да ће Севереноатлантска концепција превладати негативни однос према овим предлозима.

Даље, воде се бројне дискусије о новим структурама одрживе архитектуре европске безбедности. У њима се све већа улога даје ЕУ у систему европске безбедности, али се предвиђа и прелазак са парадигме "демократског ширења" на механизам који узима у обзир нови однос снага у региону. Процес на Крфу, који је започео ОЕБС и чији циљ је да се одреде стратешке области нове општеевропске архитектуре безбедности, као и нова Стратешка концепција НАТО, представљају паралелне процесе чији је циљ да се пронађе одржива и поуздана архитектура европске безбедности у епохи после хладног рата. Међутим, како се правилно наводи у извештају Европског савета за међународне односе, у некада монолитном евроатлантском поретку, којим су руководили ЕУ и НАТО, данас су се појавиле пукотине. На ум ми пада алузија Групе експерата НАТО да се Иран може означити као опасност против које треба применити Члан 5 статута Алијансе. Турска се вероватно противи таквом покушају лепљења етикета. Осим тога, Турска неће да пристане на предложени НАТО систем ПРО јер би то довело до преусмеравања пажње према Сирији или Ирану (тачније, бојеве главе). А то указује на разлике у оцени опасности у редовима Алијансе, које воде ка појачавању напетости. Изгледа да би НАТО и ЕУ требало најпре да заведу ред у сопственој кући и да истовремено успоставе прагматичну сарадњу са Русијом, па тек онда да покрену грандиозне планове о закључивању обухватног споразума о европској безбедности.

У извештају се критикује опрезни прилаз ЕУ и аутори кажу да Европска унија "брани илузије" тежећи да задржи постојеће стање ствари, у чијем центру се налазе ЕУ и НАТО. Али трагање за алтернативним решењима може да оздрави цео процес ако не буде превише паралелних захтева. Ствар је у томе што при вишку таквих услова може настати превише илузија како треба да изгледа вишеполарна Европа. Каткад је боље пливати на таласу него журно искакати из воде са унапред припремљеном схемом. Такав прилаз био је евидентан 90-их година пошто је тада постојао вакуум који се могао попунити без нарочитих препрека. Данас смо сведоци несигурних помака и мешавине три сфере утицаја, али то није оно исто. У најбољем случају, њима се може управљати, али не и њима располагати.

Ауторка је старији предавач на Универзитету Кент у Енглеској и професор Измирског универзитета за економију

(Hurriyet, Турска)

Превод: Рајко Досковић

(standard.rs)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер