Gert Vilders blokira napredak Srbije ka EU?

Beograd, Nijmegen - Gert Vilders, lider Slobodarske partije, učiniće sve što je u njegovoj moći da blokira dalji napredak Srbije na putu ka EU. On ima različite motive od drugih holandskih političara, a partije koje formiraju vladajuću koaliciju sa Vildersovom strankom koristiće tog političara kao izgovor.

Trauma zvana Srebrenica je ukorenjena u svim holandskim strankama i bez obzira na to ko preuzme vlast, neće pristati na odmrzavanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU dok ratni kriminalci ne budu uhapšeni - ocenjuje za Danas Johan van Merienboer, holandski analitičar iz Centra za parlamentarnu istoriju u Nijmegenu.

Prema njegovom mišljenju, i dalje je „zagonetka“ koje stranke će formirati vladu, s obzirom na tesnu pobedu liberala na parlamentarnim izborima održanim u sredu. U tom kontekstu, naš sagovornik navodi nekoliko scenarija. Prva opcija podrazumevala bi stupanje Liberalne stranke u koaliciju sa Vildersovom Slobodarskom partijom i Hrišćansko-demokratskom strankom. Na taj način, imali bi većinu od 76 mesta u Donjem domu parlamenta, ali problem se ogleda u činjenici da bi te partije u Gornjem domu imale samo 35 od 75 mesta, a svi zakonski propisi u Holandiji moraju dobiti zeleno svetlo Gornjeg doma.

Druga opcija podrazumevala bi stvaranje takozvane „ljubičaste koalicije“, koju bi činili liberali, socijaldemokrate, napredne demokrate i Zeleni. Sagovornik Danasa ocenjuje da bi takva koalicija imala samo 34 poslaničkih mesta u Gornjem domu, ali da bi neke stranke koje nisu članice vladajuće koalicije bile spremne da podrže pojedine inicijative. Najzad, treći scenario odnosi se na koaliciju liberala, socijaldemokrata i hrišćanskih demokrata.

Van Merienboer tvrdi da je najizvesniji prvi scenario, pod uslovom da Vilders, koji je od 1998. do 2004. bio poslanik liberala, prestane da zastupa „brojne kontroverzne stavove“. - Vilders je već napravio prvi korak na tom putu izjavom da je spreman da vodi pregovore o podizanju starosne granice za odlazak u penziju sa 65 na 66 ili 67 godina, dok je u predizbornoj kampanji tvrdio da će se zalagati za granicu od 65 godina. Bilo je to njegovo prvo predizborno obećanje koje je prekršio, a verovatno će nastaviti takvu praksu - naglašava sagovornik Danasa.

Kako objašnjavate činjenicu da je Slobodarska partija osnažila pozicije i da li je to odraz antimuslimanskog raspoloženja birača?

- Takav ishod se samo delimično može pripisati „antimuslimanskom raspoloženju“. Birači koji su podržali Vildersa nezadovoljni su „Hagom“, gde se donose sve političke odluke. Većina tih glasača su slabije obrazovani i stariji od 50 godina. Njihova odluka da glasaju za Slobodarsku partiju predstavlja vid protesta, ali ne samo prema „strancima“, jer Vilders je osvojio najveći broj glasova u izbornim jedinicama na jugu gde živi relativno mali broj muslimana.

Lider liberala Mark Rute, koji slovi za glavnog favorita za preuzimanje premijerske funkcije, izjavio je da postoji mogućnost da će Vilders postati član nove vlade. Budući da je vođa Slobodarske partije poznat po oštrim kritikama koje izriče na račun imigranata i islama, da li bi se na taj način Holandija suočila s kritikama na međunarodnoj sceni?

- Jedini način da kritike budu izbegnute jeste da Vilders ne postane član vlade. U nekim slučajevima lideri naših političkih partija „vladaju“ iz Donjeg doma, jer u Holandiji članstvo u vladi nije nužno povezano sa pripadnošću određenoj grupi u parlamentu.

Dobri poznavaoci prilika tvrde da su glasači nedvosmisleno pokazali da su se „umorili“ od Balkenendeovih hrišćanskih demokrata koji su formirali prethodna dva saziva vlade. Koji su glavni uzroci tog „zamora“?

- Posle osam godina, birači su osetili da je došlo vreme za promene. Balkenende je gotovo u potpunosti izgubio poverenje holandskih glasača. Oni su ocenili da dosadašnji premijer ne poseduje političke veštine niti snažnu ličnost, što predstavlja preduslove za prevazilaženje aktuelne ekonomske krize. Takođe, brojni katolici na jugu Holandiji osećali su se zapostavljenima i uopšte nisu izašli na birališta. U Hrišćansko-demokratskoj stranci koju predvodi Balkenende dominirali su protestanti sa zapada Holandije, što je bilo pogrešno. Nesumnjivo, o pobednicima izbora odlučili su glasači sa juga države, gde su većinu glasova osvojili Vilders i Rute.

(Danas)