субота, 20. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Герт Вилдерс блокира напредак Србије ка ЕУ?
Хроника

Герт Вилдерс блокира напредак Србије ка ЕУ?

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 10. јун 2010.

Београд, Нијмеген - Герт Вилдерс, лидер Слободарске партије, учиниће све што је у његовој моћи да блокира даљи напредак Србије на путу ка ЕУ. Он има различите мотиве од других холандских политичара, а партије које формирају владајућу коалицију са Вилдерсовом странком користиће тог политичара као изговор.

Траума звана Сребреница је укорењена у свим холандским странкама и без обзира на то ко преузме власт, неће пристати на одмрзавање Споразума о стабилизацији и придруживању Србије са ЕУ док ратни криминалци не буду ухапшени - оцењује за Данас Јохан ван Мериенбоер, холандски аналитичар из Центра за парламентарну историју у Нијмегену.

Према његовом мишљењу, и даље је „загонетка“ које странке ће формирати владу, с обзиром на тесну победу либерала на парламентарним изборима одржаним у среду. У том контексту, наш саговорник наводи неколико сценарија. Прва опција подразумевала би ступање Либералне странке у коалицију са Вилдерсовом Слободарском партијом и Хришћанско-демократском странком. На тај начин, имали би већину од 76 места у Доњем дому парламента, али проблем се огледа у чињеници да би те партије у Горњем дому имале само 35 од 75 места, а сви законски прописи у Холандији морају добити зелено светло Горњег дома.

Друга опција подразумевала би стварање такозване „љубичасте коалиције“, коју би чинили либерали, социјалдемократе, напредне демократе и Зелени. Саговорник Данаса оцењује да би таква коалиција имала само 34 посланичких места у Горњем дому, али да би неке странке које нису чланице владајуће коалиције биле спремне да подрже поједине иницијативе. Најзад, трећи сценарио односи се на коалицију либерала, социјалдемократа и хришћанских демократа.

Ван Мериенбоер тврди да је најизвеснији први сценарио, под условом да Вилдерс, који је од 1998. до 2004. био посланик либерала, престане да заступа „бројне контроверзне ставове“. - Вилдерс је већ направио први корак на том путу изјавом да је спреман да води преговоре о подизању старосне границе за одлазак у пензију са 65 на 66 или 67 година, док је у предизборној кампањи тврдио да ће се залагати за границу од 65 година. Било је то његово прво предизборно обећање које је прекршио, а вероватно ће наставити такву праксу - наглашава саговорник Данаса.

Како објашњавате чињеницу да је Слободарска партија оснажила позиције и да ли је то одраз антимуслиманског расположења бирача?

- Такав исход се само делимично може приписати „антимуслиманском расположењу“. Бирачи који су подржали Вилдерса незадовољни су „Хагом“, где се доносе све политичке одлуке. Већина тих гласача су слабије образовани и старији од 50 година. Њихова одлука да гласају за Слободарску партију представља вид протеста, али не само према „странцима“, јер Вилдерс је освојио највећи број гласова у изборним јединицама на југу где живи релативно мали број муслимана.

Лидер либерала Марк Руте, који слови за главног фаворита за преузимање премијерске функције, изјавио је да постоји могућност да ће Вилдерс постати члан нове владе. Будући да је вођа Слободарске партије познат по оштрим критикама које изриче на рачун имиграната и ислама, да ли би се на тај начин Холандија суочила с критикама на међународној сцени?

- Једини начин да критике буду избегнуте јесте да Вилдерс не постане члан владе. У неким случајевима лидери наших политичких партија „владају“ из Доњег дома, јер у Холандији чланство у влади није нужно повезано са припадношћу одређеној групи у парламенту.

Добри познаваоци прилика тврде да су гласачи недвосмислено показали да су се „уморили“ од Балкенендеових хришћанских демократа који су формирали претходна два сазива владе. Који су главни узроци тог „замора“?

- После осам година, бирачи су осетили да је дошло време за промене. Балкененде је готово у потпуности изгубио поверење холандских гласача. Они су оценили да досадашњи премијер не поседује политичке вештине нити снажну личност, што представља предуслове за превазилажење актуелне економске кризе. Такође, бројни католици на југу Холандији осећали су се запостављенима и уопште нису изашли на биралишта. У Хришћанско-демократској странци коју предводи Балкененде доминирали су протестанти са запада Холандије, што је било погрешно. Несумњиво, о победницима избора одлучили су гласачи са југа државе, где су већину гласова освојили Вилдерс и Руте.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер