Генерал Љубомир Бајић: Ја сам наредио бомбардовање Банских двора у Загребу 1991.

Дан после подизања кривичних пријава против петорице српских и једног хрватског држављанина због бомбардовања Банских двора у Загребу 1991. стижу прве реакције из Србије. Један од окривљених, пензионисани генерал некадашње ЈНА Љубомир Бајић за Н1 каже да је он тај који је одлучио да се седиште тадашњег државног врха Хрватске бомбардује.

Док се према спекулацијама у Банским дворима октобра 1991. завршавао састанак тадашњег председника Хрватске Фрање Туђмана са председником савезне владе Антом Марковићем и председником председништва СФРЈ Стјепаном Месићем, борбени авиони ракетирали су председничку палату.

Генерал Љубомир Бајић, који је тада био комадант Петог ваздухопловног корпуса, за Н1 каже да је тај напад он наредио из својих разлога.

"Ја сам се заклео држави у којој сам живео да ћу је бранити и штитити њен територијални интегритет и уставни поредак и онај који се дрзнуо да то наруши, ја сам лично сматрао да урадим право шта сам урадио", рекао је Бајић.

Н1: Без наређења државног врха?

Бајић: "Без ичијег наређења, ја сам остао сам тамо к'о сироче, нико није смео да дође тамо".

Н1: Хоћете ли се одазвати правосудним органима Хрватске?

Бајић: "Могу да се одазовем само својој отаџбини и свом народу".

Пуковник у пензији и у време ракетирања Банских двора начелник противваздушне одбране Слободан Јеремић за Н1 каже да није био у систему командовања, а на питање да ли се ипак осећа одговорним овако одговара:

"Када будете питали супротну страну да ли је неко одговарао и ко је крив за бомбардовање избегличке колоне док су им куће гореле у Хрватској, кад то будете питали и то будемо разјаснили, онда ме позовите да одговорим на ово питање".

Српско министарство правде још није добило никакав захтев од Хрватске у вези са кривичним пријавама против пет српских држављана због ракетирања Банских двора.

"Док не добијемо коначан писмени захтев тек тада можемо да реагујемо. Сарадња у поступању по замолницама у вези са ратним злочинима између Србије и Хрватске је на најнижем могућем нивоу, јер Хрватска одбија да поступи по замолницама Србије", изјавила је министарка правде Србије нела Кубуровић.

А како би Србија могла да реагује - о томе је говорио министар спољних послова Ивица Дачић.

"Могла би и Србија да донесе декларацију у Парламенту за геноцид над Србима у Хрватској за време Другог светског рата, могла би Србија да тражи и плаћање ратне одштете за Први светски рат", изјавио је Дачић.

У Загребу је најављена и међународна потерница за шесторицом окривљених, за које ће се затражити и истражни затвор.

(Н1)