Генерал Божидар Делић: СНС је велика превара!

Морам јавно рећи да су у Србији тешка и преломна времена управо због кретања Српске напредне странке у тако опасном правцу ка коалицији са ДС-ом. Таква коалиција не може ништа добро да донесе грађанима Србије и они то морају на време да сагледају и да се тек онда определе коме ће дати своју подршку.

 “Тешко ми је било када сам пре пре две и по године одлазио из Српске радикалне странке, због тога што се у то време разбијала највећа и најача опозициона странка и тога сам био свестан. На тадашњим састанцима сам захтевао, а након тога сам пуно пута размишљао о томе да ли је нас петнаестак могло да утиче на Томислава Николића да до разбијања уопште не дође. Међутим, касније се испоставило да су све несугласице које су постојале унутар странке послужиле само повод који се чекао да се разбије Српска радикална странка“, ово на почетку разговора каже српски генерал и сада већ бивши потпредседник Главног одбора Српске напредне странке Божидар Делић.

„Одлазећи из странке, сматрао сам да Српска радикална странка остаје као једна чврста патриотска опција, а да ће Српска напредна странка, како се бар у почетку говорило, бити патриотска опција, која ће наставити да спроводи исту или готово идентичну иделогију као СРС, можда само неки на блажи начин. Тада сам веровао да ће неке несугласице временом нестати, и увек сам говорио и сматрао да ће заједнички циљ-национални циљ, бити исти код обе странке“, каже генерал Делић.

Како сте се уверили да Српска напредна странка, у идеолошком, односно у програмском смислу, ни на један начин не предстаља обећани континуитет идеологије и програма Српске радикалне странке?

Прошло је готово годину и по дана и ја сам уочио да Српска напредна странка прави некакав политички заокрет и да се уопште више не говори о идеологији какву је заступала Српска радикална странка, а да СНС није поставила оквире своје политике који се постављају програмом странке. Сви људи, а посебно интелектуалци који се учлањују у странку, одмах питају за програм. На почетку је то могло мало да се „пегла“, јер је СНС имала некаквих десет програмских циљева који су били објављени. На седници Председништва СНС-а сам упозорио руководство странке да су нам нешто програмски циљеви избледели. Први програмски циљ је био Косово и Метохија, а на последњем митингу СНС-а Косово и Метохија није ни споменуто. Поставио сам себи и другима у врху странке питање зашто СНС до сада нема програм и уједно сам почео да инсистирам на његовој изради. Чак сам понудио да ангажујем петнаестак најквалитетнијих људи, доктора наука, и да дођемо до једног квалитетног предлога програма СНС-а, али је то био узалудан напор.

Како руководство Српске напредне странке мисли да учествује у политичком животу Србије без програма? Речено вам је да ће СНС урадити свој програм на енглеском језику? 

На моју констатацију да не постоји никакво оправдање због чињенице да немамо програм, један од високих функционера СНС-а ми је одговорио да ће странка победити и без програма. Одговорио сам да је то нонсенс и да је немогуће победити без јасно понуђеног програма. То значи да немамо политику, немамо програм, а на изборима хоћемо да победимо. Како? Преваром или варањем? То ми је био довољан сигнал да руководство странке одуговлачи са израдом програма како би се избегла одређена ограничења, јер управо програмски докуменат представља границу лево и границу десно. Ако програм не постоји, онда је јасно да руководство странке може малтене да прича шта год хоће у одговарајућим тренуцима и да тако манипулише своје чланство, али и потенцијале гласаче. Моје последње сазнање у вези са програмом СНС-а је било да се у странци ради на програму и да ће он бити написан ускоро, али на енглеском језику. То ме је додатно збунило и питао сам како на енглеском језику? Ваљда је логично да се програм пише прво на српском језику, па се тек онда предводи на други језик, јер нама није потребан програм због Енглеза, него због људи у Србији.

Да ли сте проблематику и примедбе на политику Српске напредне странке износили пред руководство странке?

Од када је на терену и у јавности политика Српске напредне странке кренула у непознатном, чудном и неприхватљивом смеру, почео сам интензивно да износим проблеме пред моје тадашње колеге из руководства странке. Имао сам више разговора са Томиславом Николићем, Александром Вучићем и Миланом Бачевићем, којима сам указивао да странка не може да функционише на постојећи начин, али сам стекао утисак да њих то није претерано интересовало. 

Шта је по вашем мишљењу фундаментални проблем у функционисању Српске напредне странке и на основу којих параметара тврдите да часни и поштени људи немају шта да траже у тој странци? 

У Српску напредну странку је дошао огроман број квалитетних људи који су предходно били у СРС, али и огроман број људи који раније нису били чланови ни једне странке. Од самог почетка сам говорио да се морају наћи модалитети, да ти људи који улазе у странку буду прихваћени. Пошто је у питању био велики број интелектуалаца, тражио сам да се странка хитно организује и устроји, почевши од месних одбора, општинских и окружних одбора, па до органа у врху странке и стручних савета. Ова моја иницијатива је практично била неостварива, а између осталог због непотизма. Јавно сам изнео став већег броја нижих функционера и чланства СНС-а, тако што сам рекао да непотизам није добар за странку у коју су дошли добри и квалитетни људи. Међутим, председник странке Томислав Николић се никада није прихватио тврдњу да у странци постоји непотизам. Указивао сам да је недопустиво да ни након две и по године странка није територијално организована и да се и даље воде унутарстраначке борбе за функције. У многим одборима људи који нису квалитетни и који имају проблематичне биографије и референце, добијају функцију повереника искључиво уз подршку врха странке, док се квалитетни људи потискују у други план. На крају сам схватио да у СНС једноставно не постоји спремност да се прихвати и искористи интелектуални потенцијал.

Да ли то значи да је инфраструктура Српске напредне странке на терену лоша и како руководство странке посматра тај проблем? 

Без обзира што сам знао да нећу добити подршку колега, на седници Председништва СНС-а сам рекао да се странка у многим местима у Србији налази у потпуном расулу. Навео сам и конкретне примере попут градова Врања и Ниша, целе источне Србије, а објективно говорећи, ништа боља ситуација није ни у западном делу Србије и у Војводини. После две и по године, у неким местима се шести пут понављају избори за страначке формирање локалних страначких органа. У многим местима СНС има паралелне месне одборе, а негде чак и паралелне општинске одборе. Једно време су постојали координатори (повереници) странке који су касније укинути, а неки од њих су у самом старту били погрешан избор. Њих је руководство странке поставило на основу некаквих ранијих познанстава, а не на основу квалитета, што једноставно није прихваћено од стране чланства на терену. Због тога сам имао храбрости да јасно укажем да је стање у странци катастрофално, да странка ни после две и по године није заокружила инфраструктуру, да практично не функционише и да је време да се укључе звона за узбуну. Заменик председника СНС-а Александар Вучић се често сложио у неким мојим констатацијама, рекавши ми да сам између 70 и 80 одсто у праву за све што говорим. Међутим, Вучићев одговор је увек био: „Ми смо ипак бољи него други, јер код других је још горе стање“.     

Посебно сте критиковали чињеницу да је руководство Српске напредне странке, потпуно тајно потписало уговор о ангажовању саветника Вилијама Монтгомерија, бившег амбасадора САД у Србији?

Људи на терену су мене доживљавали као човека који треба да буде упознат са свим страначким активностима, јер сам био потпредседник Главног одбора СНС-а. Међутим, без обзира на високу функцију у странци, ја сам ту информацију, као и многе друге информације, сазнао од новинара. Монтгомерија сам у просторијама странке срео неколико пута када је посећивао заменика председника СНС-а Александра Вучића. Ја другоме не могу да бирам пријатеље, али Монтгомери никада не може да буде мој пријатељ, јер о њему имам одређено мишљење. Чланство странке такође има своје мишљење о Монтогомерију и изразило га је на последњој Скупштини странке у Београдској Арени. Мој лични став је исти као став чланства по том питању, али сам у новинама прочитао да је Монтгомери главни саветник СНС-а. За мене је недопустиво да се за саветничке услуге Монтгомерија издвајају огромна средства и да је плаћенији од свих других, запослених у странци. Поставља се питање, одакле новац за то? Ко је донео одлуку да се ангажује Вилијам Монтгомери? Ако су одлуку донела два човека, Николић и Вучић, онда је то доказ да је моја теза тачна и да Српска напредна странка данас има само два човека са именом и презименом. 

Како је могуће да у Српској напредној странци о свему одлучују само Томислав Николић и Александар Вучић? Шта ради на пример Председништво странке у коме сте и ви били?

Стојим иза својих речи да само два човека одлучују о најважнијим стварима у Српској напредној странци. Више пута сам јавно рекао да страначки органи који по Статуту постоје, апсолутно представљају чисту формалност. Ја сам био готово на свим састанцима Председништва СНС-а, и рекао сам свим члановима Председниптва да ми на те састанке долазимо да би расправљали о потпуно небитним темама и стварима, а да Председништво никада није одлучивало о кључним стварима. Међутим, ми смо на Председништву расправљали да ли се слажемо да се Борису Тадићу упути некакво небитно писмо. Такође, предходно је донета одлука да се одржи митинг у Београду, а Председништво се састало да ту одлуку само потврди. Дакле, кључне одлуке су у рукама два човека, и доносе их самостално или можда уз неке своје менторе или људе које они консултују. Питао сам на састанку Председништва СНС-а, зашто Председништво није расправљало о предизборним коалицијама са странкама Велимира Илића, Богољуба Карића и Александра Вулина? То су кључне ствари за расправу као и то да ли Монтгомери треба да нам буде саветник или не, и да ли је то уопште добро за странку или не.

Ако је познато да СНС не добија новац из буџета, како се онда она финансира њена инфраструктура? Да ли се на страначким органима дискутовало о томе ко и одакле обезбеђује новац за несметани рад странке?

На самом почетку када је Српска напредна странка основана, сви смо финансијски на неки начин помогли колико је то било могуће. У неким кампањама где сам ја учествовао, осећао сам обавезу да део трошкова сносим самостално, док је део трошкова сносила странка. Наравно у већини случајева странка је сама сносила трошкове медијске пропаганде. Знам да у Председништву странке седи један број људи који су имућнији и који финансијски помажу странку. Међутим, био сам незадовољан и увек ме интересовало одакле странци новац, јер нисам желео да те паре буду сумњивог порекла. Никада на састанцима страначких органа није било речи о финансирању странке, а мислим да смо о тој теми сви морали да будемо информисани. Када сам о томе питао Томислава Николића, он ми је дословце рекао: „Мој посао је да обезбедим новац“. Верујем да је то његов део посла, али и даље не умем да објасним на који начин он обезбеђује новац.

У последње време медији су извештавали да ви немате баш исти став као и Томислав Николић по питању хапшења генерала Ратка Младића, односно по питању сарадње Србије са Хашким трибуналом?

Сукоб мишљења између мене и председника СНС-а Томислава Николића се свакако појавио и када је у питању сарадња Србије са Хашким трибуналом и хапшење генерала Ратка Младића. Проблем није у мени већ у Николићу који је данас у потпуности променио своје мишљење по том питању. Ја сам новинарима рекао да Николић има пуно право да мења ставове о сарадњи са Хашким трибуналом, али да је мој став данас исти као и став пре пет година и будући став који ћу имати у наредних пет година. Онда је Николић рекао да његов став заправо представља званични став Српске напредне странке. На то сам му одговорио да он треба да износи ставове странке, јер је њен председник, али да постоје нека питања где ћу ја изнети свој лични став. Постоје нека питања где наши ставови могу бити различити, али сам Николићу поручио да мене не мора да обавезује баш све оно што он каже. Као потпредседника Главног одбора СНС-а морао би једино да ме обавезује програм - а њега нема. Такође бих морао да поштујем платформу коју су донели органи странке, Председништво или Главни одбор, али по питању Хашког трибунала и генерала Младића платформа не постоји и никакав став није заузет. Због тога ја имам право да износим лични став, и као српски генерал о генералу Ратку Младићу имам свој став који нико никада не може да промени, па чак да ме ставе сутра пред стрељачки строј имаћу такав став.

Како коментаришете реакције Николића и Вучића на ваш повратак у Српску радикалну странку?

Њихове реакције су баш онакве какве сам и очекивао оног тренутка када сам одлучио да напустим Српску напредну странку. Николић и Вучић желе да прикажу јавности да се практично у странци ништа није десило и да је отишао само један члан. Без обзира што то тако приказују јавности, они знају да ће мојим одласком СНС напустити десетине хиљада чланова у наредном периоду. Неки ће се вратити у СРС, неки у друге странке, а неки ће се једноставно пасивизирати. Неће сви они из СНС отићи искључиво због Делића, већ због унутрашњих проблема који потресају странку, а које сам јавно изнео и признао јавности. Никада људима на терену нисам могао да објасним, када ми кажу: „Добро, бре, генерале, бирали смо се једном и изабрали смо људе. Зашто нам сваке две недеље из врха странке долази директива да поново бирамо месне одборе? Па ми имамо исте те људе, опет ћемо њих изабрати. Схватите нас који водимо месне и општинске одборе, ми немамо више образа да изађемо пред људе, они нас називају смешним. Питају нас каква је то странка, на шта то све личи да се сваке друге недеље поново бирају локални страначки органи.“ Дакле, то један од кључних разлога који Српску напредну странку већ доводи у расуло, а што Николића и Вучића не интересује. 

Како су посланици и функционери Српске радикалне странке дочекали ваш повратак у странку и каква је била њихова реакција?

Без обзира на вербалне сукобе и непријатности које су се јавниле након мог одласка из Српске радникалне странке, презадовољан сам реакцијом својих колега које су без проблема и са великим одушевљењем и расположењем прихватиле мој повратак. Апсолутно сви посланици Српске радикалне странке су ми тог дана честитали на повратку у странку и руковали су се са мном. Сада са ове тачке гледишта, ја бих свим тим људима одао једно велико признање због свега што су до сада издржали у последње две и по године. Доста ми је важан однос према мени на терену, а већ сада имам позитивне сигнале од чланства Српске радикалне странке. У свим општинским одборима СРС-а се раширених руку примају људи који се враћају у странку и због таквог односа сам мого захвалан радикалима. Постоје људи који се још нису одлучили да пређу, али када виде да су људи који су прешли, потпуно пријатељски прихваћени, онда неће имати било какву дилему. Број људи који се враћају у СРС ће бити све већи, јер је реч о патриотама и поштеним људима који су били обманути преласком у СНС и који су се уверили да је СНС једна велика превара.

Након вашег повратка у Српску радикалну странку, причали сте и са др Војиславом Шешељем. О чему сте разговарали и шта вам је он у том разговору рекао?

Разговор са др Шешељем је протекао онако како сам то и очекивао, уз доста узајамног поштовања и мало шале. Воја ми је честитао повратак и рекао: „Ту си Божо где си и требао да будеш“, а у тренутку разговора, у његовој близини је био и генерал Владимир Лазаревић. „Поздравља те твој командант“ и каже: „Он никада није сумњао да ћеш ти бити ту, а ја по мало сам понекад и посумњао. Предстоји нам пуно обавеза. Божо ништа се није десило, идемо даље“, рекао ми је др Шешељ. Председник странке као и сви други које сам поново стрео у странци су се искрено обрадовали мом повратку и ја сам најзад доживео једно велико олакшање.

Шта је био преломни тренутак да као високи страначки функционер напустите Српску напредну странку и којим правцем ће се политика те странке кретати у периоду који предстоји? 

Много сам анализирао у протеклих годину и по дана и врло тешко сам спавао последњих месеци, због чега сам чак доживео и одређене здравствене проблеме. Када сам видео да ништа не може да се учини са Српском напредном странком, да не може да се зауставу њен погрешан пут, донео сам одлуку да ту странку напустим. Једна опасна ствар се данас дешава у Србији. Ја сам годину и по дана покушавао да зауставим кретање Српске напредне странке у правцу који већ опасно угрожава српски национални интерес и онда сам схватио да ја то не могу урадити. У ствари схватио сам да можда људи који воде Српску напредну странку не могу више да буду заустављени на том путу. А којим циљевима се руководе на том свом путу - то само они знају. Себи сам рекао да ја из те странке морам изаћи пре других и морам јавно рећи да су у Србији тешка и преломна времена управо због кретања Српске напредне странке у тако опасном правцу ка коалицији са Демократском странком. Таква коалиција не може ништа добро да донесе грађанима Србије и они то морају на време да сагледају и да се тек онда определе коме ће дати своју подршку.

Разговарао: Иван Нинић

(Ексклузивни интервју за Фонд стратешке културе)