недеља, 08. децембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Гаспром намерава да преузме словеначки Петрол
Хроника

Гаспром намерава да преузме словеначки Петрол

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 06. јун 2009.

"Петрол је наводно због пада тржишта капитала и појефтињења акције постао интересантна мета руске компаније, јер тржишна капитализација Петрола износи 'само' 570 милиона евра", пише данас дневник "Дело".

Дневнику код надлежних у Гаспрому није успело да провери тачност информације, али закључује да је "могуће занимање Гаспрома за власнички улазак у Петрол утолико значајније, јер (друга словеначка нафтна компанија) Истрабенц са неким другим Петроловим власницима жели да прода око четвртине Петрола" уколико се за то испуне одређени услови.

Један од њих је да банкама повериоцима, власницима и управи Истрабенца успе да постигну присилно поравнање.

Петрол има још увек 39.000 малих акционара, који у власништву имају око половине акција, што значи да би Гаспром "уз одговарајућу понуду са поменутим четвртинским пакетом могао постати власник више од половине главне словеначке енергетске компаније".

Највећи власник Петрола је преко парадржавних фондова држава, која има нешто мање од 28 одсто учешћа у компанији, али је директор једног од парадржавних фондова Одштетног фонда (Сод) и члан надзорног одбора Петрола Томаж Кунтарич за лист изјавио да се Сод-у није још нико јавио у погледу могућег преузмања.

Још увек непроверена намера Гаспрома да преузме словеначки Петрол подсећа лист на начин на који је Гаспромњефт у фебруару постао већински власник највеће српске нафтне компаније НИС.

"За то је платио 400 милиона евра, а поред тога се обавезао да ће у модернизацију НИС-а до 2012. године уложити додатних 500 милиона евра", а уз то је српско руководство потписало "енергетски споразум, који поред куповине НИС-а укључује и обавезу сарадње Србије у руском гасном пројекту Јужни ток".

Дело се пита "да ли сличан везани посао може да се деси и у Словенији, која са Гаспромом преговара о последњим детаљима споразума о току Јужног тока преко њене територије", и додаје да је словеначка страна "у четвртак за време привредног форума у Санкт Петербургу поново разговарала са председником управе Газпрома Алексејем Милером".

"Надамо се да ће Словенија ускоро постати део тог пројекта", рекао је тада Милер и додао да се руска страна "уверила да наши словеначки партнери озбиљно размишљају о тој могућности и да се слажу са нама да је реч о новом гасном путу и стратешки важном пројекту, који додатне резерве гаса и с тиме стабилан развој привреде неће омогућити само појединим државама, већ је важан за енергетску безбедност великог дела евроског континента", саопштио је Гаспром након разговора свог председника управе са представницима Словеније.

Милер је изражавајући задовољство разговорима истакао то да је Русија склопила већ билатералне споразуме о Јужном току са Србијом, Бугарском, Мађарском и Грачком.

Новинари Дела треба да се састану са Милером идуће недеље у Италији када очекују и детаљније информације о евентуалном преузимању Петрола и учешћу Словеније у пројекту Јужни ток.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер