Гардијан: Све више расизма међу Французима

Французи су у анкети БВА признали, сваки седми анкетирани, да су „малкице расисти”, што је у тексту у британском листу шаљиво упоређено са изјавама жена у другом стању да су „малкице трудне”. То признање „малкице” не сме да завара, јер суштина се крије иза, коментаришу аналитичари.

Ставови анкетираних према припадницима етничких мањинских група који живе у Француској, су потврдили постојање ксенофобије у француском друштву. Око 28 анкетираних, што је више него дупло у односу на прошлу годину када их је било 12 одсто, навело је за Арапе да су „деликвенти”, неки су их отворено назвали „лоповима”.

Истовремено је готово половина анкетираних, односно 49 одсто, написало да имигрантске породице у Француској „боље експлоатишу” социјални систем од рођених Француза.

Према речима Аријела Шваба, који је у име једне антирасистичке јеврејске групе коментарисао и упоређивао лањску и овогодишњу анкету института БВА, чак двоструко више је сада анкетираних Француза који отворено показују предрасуде према арапским и муслиманским комшијама.

Шваб сматра да је на то утицала дебата о „националном идентитету” коју је подстакао француски председник Никола Саркози, а која се преточила у забране ношења традиционалних муслиманских покривки на јавним местима у Француској.

Уместо да истакне француске републиканске вредности, Саркозијева дебата је показала да Француска постаје „место више одбојно, него гостопримљиво”, посебно за муслимане, оценио је „Гардијан”.

Новом „галском клишеу” припада и 38 година дуго опстајање крајње десничарског и расистички опредељеног Националног фронта (ФН) који је задобио 12 одсто подршке на регионалним француским изборима почетком ове године. Познате су расистичке и антиимигрантске изјаве вође ФН Мари Ле Пена.

Памти се и став тадашњег министра унутрашњих послова Бриса Ортефлоа пошто је лане кришом снимљен како разговара са једним Французом арапског порекла и када је то у јавности правдао речима: „Појединци су о-кеј, када их је више, онда је то проблематично”.