петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Гардијан: Поново расту тензије међу чланицама ЕУ због миграната
Хроника

Гардијан: Поново расту тензије међу чланицама ЕУ због миграната

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 16. јун 2018.

Три године после највећег прилива миграната и избеглица у Европи од Другог светског рата, тензије међу чланицама Европске уније (ЕУ) око имиграционе политике и миграната који долазе углавном са Блиског истока и из Африке поново расту, пише Гардијан.

У чланку о "тренутној ситуацији с мигрантском кризом у Европи" наведено је да је од почетка 2018. године преко мора у Европу стигло 37.034 мигранта.

Према подацима Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР), у Шпанију је ове године стигло 9.500 илегалних миграната, у Грчку 12.000, а у Италију 15.300.

Након споразума који су постигле ЕУ и Турска, нових граничних ограда на Балкану и споразума између Италије и Либије број пристиглих миграната је опао у односу на врхунац мигрантске кризе 2015. године, наводи Гардијан.

Ипак, главни фактори који су довели до тога да од 2014. године више од 1,8 милиона миграната стигне у Европу још нису "нестали" и многи аналитичари сматрају да је само питање времена када ће број пристиглих миграната поново бити повећан.

Италија и Грчка тренутно улажу највеће напоре у мигрантској кризи због географског положаја и чињенице да, према правилима ЕУ, тражиоци азила морају да поднесу захтев за азил у првој земљи ЕУ у коју уђу.

Гардијан наводи да су "сви сагласни" да је Европи потребна хитна промена имиграционих правила, као и правила за добијање азила, али да се "нико не слаже" како то треба да се учини.

"Поједине земље залажу се за јачање контроле на границама, а неке за праведнију расподелу придошлих миграната. Решење ће некако морати да балансира забринутост 'фронталних', јужних држава са богатијим, северним 'дестинацијама', али и са изричитим одбијањем влада централних и источних европских држава као што су Мађарска и Пољска да уопште прихвате мигранте", наведено је у чланку.

Након недавног одбијања Италије да прихвати брод са 629 миграната и критика Француске на рачун Рима због те одлуке додатно су појачане тензије.

Шеф италијанске дипломатије Енцо Моаверо Миланези позвао је 13. јуна француског амбасадора на консултације због изјаве француског председника Емануела Макрона да се Италија понела цинично и неодговорно, а поводом одбијања Рима да прихвати брод Акваријус са 629 миграната. Истовремено, министар унутрашњих послова Италије Матео Салвини је у парламенту затражио извињење због Макронове изјаве.

Брод Акваријус је био заробљен у међународним водама пошто су Италија и Малта одбиле да му дају дозволу да уђе у њихове воде, после чега је Шпанија понудила своју луку.

Француски председник Емануел Макрон позвао је у Паризу, после састанка са италијанским премијером Ђузепеом Контеом, на дубоку реформу система ЕУ за добијање азила.

Италијански премијер Ђузепе Конте рекао је на заједничкој конференцији за новинаре са Макроном да је време да се "окрене нови лист" после спора Италије и Француске око спасилачког брода са више од 600 миграната које је Италија одбила да прими, а који су на крају завршили у Шпанији.

Према његовим речима, Италија планира да од 1. јула, када Аустрија преузима председавање ЕУ, предложи "интегрисани" приступ миграцијама.

Италијански премијер предложио је да се прихватни центри за мигранте отворе у земљама њиховог порекла, посебно мислећи на афричке земље из којих све више миграната покушава да стигне до Европе, наводи агенција Франс прес и додаје да је Макрон поздравио предлог свог италијанског колеге.

Несугласице у немачкој влади расту последњих дана око избеглица због чега се поставља и питање о останку Меркелове на челу владе, док се националистичке снаге у другим европским земљама све снажније противе њеној политици о пријему миграната.

Ипак, портпарол немачке канцеларке Ангеле Меркел, Штефен Зајберт рекао је да се Меркел и даље се чврсто противи једностраним потезима за спречавање миграната да уђу у земљу како захтева конзервативан коалициони партнер у влади.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер