четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Гардијан: Људи који су прележали коронавирус могу изгубити стечени имунитет након само пар месеци: Научници са „Оскфорда“: Корона може изазвати тешка оштећења мозга код оних с блажим симптомима
Хроника

Гардијан: Људи који су прележали коронавирус могу изгубити стечени имунитет након само пар месеци: Научници са „Оскфорда“: Корона може изазвати тешка оштећења мозга код оних с блажим симптомима

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 13. јул 2020.

Људи који су прележали коронавирус могу изгубити стечени имунитет након само пар месеци, што значи да би за годину дана опет били подложни вирусу, открива ново истраживање.

У једном од првих истраживања овакве врсте, научници су анализирали имунолошки одговор на коронавирус код 90 пацијената. Како пише “Гардијан“, открили су да су пацијенти имали највише антитела три недеље након појаве симптома, док је након тог периода број антитела нагло опадао.

Тестови крви испитаних пацијената су показали да је код 60% њих организам развио “моћан” одговор на вирус у виду антитела, али да је три месеца касније само 17% пацијената имало једнако моћну природну заштиту. У неким случајевима, након три месеца уопште нису могли да детектују антитела у организму испитаника.

“Људи развијају разуман број антитела као одговор на вирус, али она нестају током времена, у зависности од тога колико их је било на врхунцу, што утиче на то колико ће их касније остати у организму”, објашњава доктрока Кејти Дорес, водећа ауторка овог истаживања.

Ова сазнања додатно ће отежати научницима стварање вакцине, али такође су јак удар на теорију о “имунитету крда”. Иако се организам на више начина бори против коронавируса, антитела су ипак његово главно оружје, а без њих особа би сваке нове сезоне била у опасности од нове заразе вирусом. Докторка Дорес наглашава да то значи да једна вакцина не би била довољна – већ би особа вероватно морала више пута да је прими.

Научници са Универзитета Оксфорд који раде на вакцини против коронавируса тренутно је испитују на мајмунима – а приметили су да вакцина код ових животиња ствара мање антитела него код људи. Иако их штити од озбиљних компликација, и даље их не штити од саме заразе и могућности да вирус пренесу даље.

Професор Роберт Шаток, који ради на вакцини, каже да би могла да буде готова до прве половине наредне године, али није сигуран да ће то бити адекватна заштита, јер се још увек не зна какав имунолошки одговор најефикасније шитити од новог вируса.

Краљевски колеџ у Лондону први је спровео праћење нивоа антитела код пацијената и болничких радника три месеца након појаве симптома. Научници су пратили 65 пацијената и шест здравствених радника који били позитивни на корону, и још 31 члана болничког особља који су добровољно радили тестове на антитела између марта и јуна.

Њихово истраживање је открило да ниво антитела расте и дуже траје код пацијената који су били тешки случајеви. Објашњење за то је да су ти пацијенти у организму имали више вируса, па и антитела за борбу против инфекције.

Познато је да људи могу више пута оболети од грипа, којег такође изазива вирус из породице корона. Лекари упозоравају да се и нови Сарс-Цов-2 вирус може понашати на исти начин. Професор Џонатан Хини, са Универзитета Кембриџ, упозорава да је све више доказа о слабљењу имунитета на коронавирус, који се не могу игнорисати.

“То ставља последњи ексер у сандук опасног концепта о имунитету крда. Не могу довољно да нагласим да није добро да људи мисле да је корисно заразити се вирусом. Неки људи, посебно млади, мисле да је каваљерски заразити се, јер ће тако допринети колективном имунитету. Не само што себе и друге доводе у ризик, већ доводе себе у опасност да оболе од тежих болести када се следећи пут заразе”, каже он.

“Међутим, очекивали бисмо да ће поновна инфекција бити слабија за било којег појединца, јер ће ипак задржати имунолошку меморију која организму омогућава брже реаговање. Ипак, и даље могу даље да преносе вирус.

Ово указује да вакцине морају да раде боље од природе, пружајући доследне имунолошке одговоре код већине појединаца и одрживи ниво заштитних антитела. У крајњем случају ово може захтевати употребу годишњих појачаних имунизација, посебно за најугроженије. Те вакцине се могу давати заједно са годишњим вакцинама против грипа”.

Научници са „Оскфорда“: Корона може изазвати тешка оштећења мозга код оних с блажим симптомима

Појавило се упозорење да коронавирус оставља ужасне последице на мозгу, и то код особа које имају блаже симптоме инфекције.

Јуче је објављена неуролошка студија која је спроведена над више од 40 пацијената заражених коронавирусом у Великој Британији. Ти пацијенти су имали компликације које су се кретале од упале мозга и делиријума до оштећења живаца и можданог удара.

У неким случајевима неуролошки проблем био је први и главни симптом код пацијента, преноси Индеx.

Британски стручњаци су у току првог таласа коронавируса приметили пораст опасног стања код пацијената које се зове акутни дисеминирани енцефаломијелитис (АДЕМ). То је ретка упална демијелинизирајућа болест живчаног система.

На УЦЛ-овом Институту за неурологију, примећено је како су се случајеви АДЕМ-а повећали с једног месечно пре пандемије на два или три недељно у априлу и мају. Једна 59-годишња жена умрла је од компликација, пише Гардијан.

Десетак пацијената имало је упалу средишњег живчаног система, 10 је имало болест мозга с делиријумом или психозом, осам је имало мождане ударе, а додатних осам је имало лошу функцију периферних живаца, најчешће дијагностиковану као Гулен-Бареов синдром, односно имунолошку реакцију која напада живце и узрокује парализу, а која је фатална у 5% случајева.

“Приметили смо да цовид-19 утиче на мозак различито од других вируса”, рекао је неуролог Мајкл Занди, један од аутора истраживања.

Ови случајеви су подигли већи свест о забрињавајућим дугорочним последицама коронавируса на организам. Неки пацијенти су након опоравка остајали без даха, а други су имали проблема с укоченошћу, слабошћу и памћењем.

Једна пацијенткиња (55) која се заразила короном, а није имала историју психичких болести, чији је случај су описали у студији, почела је да се чудно понаша дан након што је отпуштена из болнице. Више пута је обукла капут и опет га скинула. Почела је и да халуцинира, рекавши да је у својој кући видела мајмуне. Примљена је у болницу и постепено јој је било боље тек након терапије антипсихотицима.

Још један случај је јако чудан – пацијенткиња (47) примљена је у болницу с главобољом и укоченошћу у десној руци седам дана након појаве симптома короне – кашља и високе температуре. Убрзо је престала да комуницира са околином па су операцијом морали да јој уклоне део лобање како би се ублажио притисак на натечени мозак.

 “Желимо да медицинари широм света буду упознати са свим компликацијама коронавируса”, казао је Занди и позвао лекаре и све друге здравствене раднике да се савјетују с неуролозима ако код заражених примете симптоме као што су проблеми с памћењем, умор, укоченост или слабост.

Још једна лоша појава на коју указују научници је да би вирус могао да код мањине популације остави суптилна оштећења мозга која се примећују тек у надолазећим годинама. Пример из историје такође упозорава: током пандемије грипа 1918. године, скоро милион људи је касније добило неко психичко обољење.

Читаво истаживање, објављено у научном часопису “Браин” можете прочитати овде.

 

(Нова.рс)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер