Početna strana > Hronika > Gardijan: 20 godina od ulaska NATO na Kosovo - da li je vreme za kraj misije?
Hronika

Gardijan: 20 godina od ulaska NATO na Kosovo - da li je vreme za kraj misije?

PDF Štampa El. pošta
sreda, 12. jun 2019.

 London -- 20 godina nakon što su prve NATO trupe ušle na KiM, nakon vazdušnog bombardovanja koje je trajalo 78 dana, 3.500 vojnikavojne alijanse i dalje su na Kosovu.

To u svojoj analizi navodi britanski Gardijan, koji ističe da je reč o teritoriji na kojoj konflikt tek treba da se reši.

U tekstu koji se bavi pitanjem da li je vreme za kraj te misije ili ne, "Gardijan" piše da se Kfor ponaša kao "treća rezerva", pored lokalne policije i EU.

NATO vojnici patroliraju ulicama i oni su uglavnom nenaoružani timovi za vezu sa lokalnom zajednicom, koji, primećuje list, rade i nezahtevne poslove poput merenja temperature u Prištini i drugim glavnim populacionim centrima.

U Dečanima, gde su srpski sveštenici rekli da im treba zaštita, poslednji incident se dogodio 2016. godine, kada su četvorica naoružanih islamista uhapšena ispred manastira.

Radi se uglavnom o usporenom radu, koji podstiče pitanje u pogledu šireg cilja, a jedan vojnik je na pitanje šta mu je zadatak rekao je da je 20 godina dug period za mirovnu misiju.

To njegovo mišljenje nije usamljeno, budući da SAD, čijih vojnika ima najviše u misiji - 600, ozbiljno razmatra da umanji njihovo prisustvo. Jedan viši zvaničnik zapadnih zemalja ocenio je da bi povlačenje bila ludost.

"U Srbiji broje vojnike. Ovo je zemlja od 1,8 miliona umerenih muslimana. Posle Avganistana i Iraka, potrebni su nam rezultati. To bi za nas moglo biti prava strateška pobeda", rekao je on.

SAD, suočene sa takvim argumentima odlučila je da za sada ne menja broj vojnika. Velika Britanija daje doprinos sa 30 vojnika, uprkos istorijskom angažmanu na teriroriji u kojoj je nekoliko dece nazvano Toni Bler, po nekadašnjem premijeru Velike Britanije, koji je sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom predvodio vojnu intervenciju.

List navodi i da Francuska nema nijednog vojnika. NATO intervencija, kaže "Gardijan", 1999. godine je počela bombardovanjem Srbije, što je drugi put da je alijansa bila angažovana od osnivanja 1949. godine - prvi put je to bilo u Bosni, takođe protiv spskih snaga.

Zapadne snage bombardovanjem su prisilile na povlačenje srpske snage u junu 1999. godine, a tada je 50.000 vojnika, predvođenih britancem Majkom DŽeksonom ušlo na teritoriju KiM. Gotovo 10 godina nakon toga, proglašena je nezavisnost Kosova, navodi list, koju Srbija i Rusija i dalje ne priznaju i nedavno su zajedničkim snagama sprečile da se pridruži Interpolu.

Konačan mirovni sporazum nije postignut između Beograda i Prištine, čiji je predsednik privremenih prištinskih institucija Hašim Tači bivši komandant OVK. Probni pregovori o mogućoj zameni teritorija, po kojima bi Kosovo odustalo od teritorije na severu naseljene pretežno srpskim stanovništvom u zamenu za srpsku zemlju negde drugde nisu doveli nigde, jer ideja nije bila popularna ni u Beogradu, ni u Prištini, podseća "Gardijan".

Razdvajanje dve zajednice danas je najoštrije u Mitrovici, na severu Kosova, gde su odvojene mostom preko reke Ibar - sa Albancima uglavnom na jugu i Srbima na severu.

Uprkos obnovi koju finansira EU, most ostaje zatvoren za saobraćaj, blokiran od strane srpske manjinske uprave na severu, mada otvoren za pešake. Krajem prošlog meseca došlo je do kratkog rasta napetosti, kada je kosovska policija izvršila brojna hapšenja.

Četiri policajca su povređena, jedan ruski zvaničnik koji radi za UN agenciju je nakratko bio uhapšen, a srpski predsednik Aleksandar Vučić stavio je vojsku svoje zemlje u punu gotovost.

Iako se situacija smirila za nekoliko dana, regionalne diplomate zabrinule su se da je epizoda unazadila kosovsko-srpske odnose.

Italijanski general Lorenco D'adario koji rukovodi Kforom rekao je da je situacija nesavršena i složio se da je njegov osnovni zadatak da obezbedi stanovništvo na severu, gde žive Srbi. "Još uvek smo potrebni. Mi obezbeđujemo suštinu okosnice sistema bezbednosti", rekao je on, iako, dodaje "Gardijan", nije jasno koliko će dugo zapadne vlade želeti da ostanu u zemlji koja ostaje relativno mirna, uprkos odsustvu trajnog političkog rešenja.

(Tanjug)