Gabrijel Eskobar: Međusobno priznanje Beograda i Prištine je naš krajnji cilj. SAD podržavaju francusko-nemački predlog. U skupštini čujete ljude koji se jako protive sporazumu, ali i čujete od predsednika Srbije o potrebi da se krene napred

Naša politika je bila vrlo jasna, za nas je međusobno priznanje Beograda i Prištine krajnji cilj, kaže zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar.

U intervjuu za portal „Pavlović tudej“ on iznosi detalje američke strategije i otkriva neke manje poznate detalje francusko-nemačkog plana za KiM.

„Pre svega, mislimo da dijalog ide dobrim tokom. Sada mislimo da je francusko-nemački predlog koji podržavamo, bio sam tamo kada su ga izneli, bio važan korak u normalizaciji“, ocenio je Eskobar, navodeći da SAD u potpunosti podržava dijalog koji vodi EU.

Komentarišući dijalog u srpskom parlamentu o tome šta bi za zemlju značilo da prihvati francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Srbije i tzv. Kosova, američki zvaničnik naglašava da je to dobar početak.

„To je značajan korak napred“, primetio je Eskobar i dodao da su burne reakcije srpskih poslanika „sasvim normalne“. Reakcije su normalne. Pitanje Kosova je veoma emotivno pitanje za Srbiju. Brinu šta to znači za budućnost, šta znači za Srbe koji tamo žive“, rekao je on.

Skupština Srbije je, navodi Eskobar, „dobar forum za diskusiju“, jer je mesto gde se mogu čuti različita mišljenja.

„Čujete ljude koji se jako protive sporazumu, i čujete ljude koji se protive elementima sporazuma, ali ga generalno podržavaju. I čujete od predsednika o potrebi da se krene napred“, istakao je američki zvaničnik.

Formiranje ZSO proističe iz Briselskog sporazuma 2013. godine, a Eskobar je upitan da li smo na tački kada postaje kristalno jasno da bez snažnog američkog vođstva, EU ne može ništa da pomeri u Prištini. On na to odgovara da se ne bi saglasio sa karakterizacijom da se pod okriljem EU ništa nije dogodilo.

„Naša vizija je uvek bila dosledna, da će ‘Kosovo’ biti nezavisna suverena zemlja, multietnička demokratija unutar svojih sadašnjih granica. To je još uvek naša vizija. Sada u okviru tog konstrukta već postoji sporazum koji je potpisan u okviru Briselskog sporazuma o formiranju ZSO. To je postojeća zakonska obaveza. Zato će svaki budući sporazum to uključiti, i uključuje to, sadašnji francusko-nemački predlog to uključuje“, kaže on.

Eskobar je otkrio da evropski sporazum, koji nije zvanično objavljen, ima odredbu koja kaže da „svi postojeći sporazumi“ moraju da se primene.

„Kako god da idete dalje pod okriljem dijaloga uz podršku EU, imaćete ZSO. Zato uvek kažem da će to biti sprovedeno u jednom trenutku. Da li će aktuelna vlada na ‘Kosovu’ prihvatiti zakonsku obavezu ili ne, nije pitanje dogovora Aljbina Kurtija i Srbije. To je sporazum Srbije i ‘Kosova’. Zato i dalje govorim da će se to dogoditi. To će biti osnova sporazuma o normalizaciji. To ne može da se zaobiđe“, jasan je Eskobar.

On, međutim, napominje da je stav SAD da ZSO, umesto da bude osnovana na osnovu onoga što je u Briselu dogovoreno između Beograda i Prištine još 2013. i 2015. godine, treba da bude nešto što ne krši Ustav ’Kosova’, da bude po zakonima ’Kosova’ i da ne stvara probleme za njegovu funkcionalnost.

„Drugim rečima, nikakav model Republike Srpske. Ono što ZSO radi, po mom mišljenju, jeste da pomaže ‘Kosovu’ da preuzme ovlašćenja i pitanja koja Srbi na severu trenutno očekuju od Beograda – to bi bilo prebačeno, sve te usluge bi trebalo da obezbedi vlada ‘Kosova'“, naveo je zvaničnik.

Povodom nedavnog zajedničkog teksta koji je Eskobar napisao sa Derekom Šoleom, u kome se kaže da je sada vreme za formiranje ZSO, on objašnjava da je ono što je sada specifično i hitno, to što se u poslednjih godinu i po dana videla serija eskalirajućih konfrontacija između Srbije i samoproglašenog Kosova.

Drugi faktor zbog kojeg formiranje ZSO postaje hitna tačka američko-evropske agende jeste Specijalna vojna operacija u Ukrajini.

Na pitanje zašto je siguran da će Aljbin Kurti i Aleksandar Vučić prihvatiti i potpisati francusko-nemački sporazum, Eskobar kaže da se nada da obojica u tome vide priliku.

„Pre svega, nadam se da obojica vide priliku u ovome. Da imamo miran, održiv i predvidljiv odnos između njih dvoje, između dve zemlje. Drugo je hitnost koju Evropljani i Amerikanci saopštavaju obema stranama o potrebi da se ovo uradi. I da budemo jasni: želimo da ovo bude pobeda za obe strane. Želimo da obe strane mogu da iskoriste prednosti, pre svega, mirnih odnosa. I drugo, otvorena vrata za evropske integracije“, zaključio je.

(Sputnjik)