Функционер француског Националног фронта и посланик италијанске Лиге за Север подржали Андерса Брејвика

Низ експерата склон је да не узима за озбиљно велики део онога што је речено у Манифесту, и инсистира на томе да је овај терористички акт појединачни протест. Ове тачке гледишта придржава се и професор Марбуршког универзитета, политиколог Дирк Берг-Шлосер.

"Мислим да је то екстремни, али појединачни случај. Очајнички поступак који је Андерс Брејвик извршио полазећи од виђења самог себе као некаквог месије који жели да очисти Норвешку и Европу од штетних странаца. Али ја ипак мислим да је то ванредни, појединачни случај. Друго је питање што управо тај појединачни случај може да има далекосежне последице."

Директор Центра за политичко информисање Алексеј Мухин сматра да је Брејвик специјално измишљен како би се популаризовао нови „терористички бренд“. Некакав фронтмен неке групе која ће се испољити када се страсти смире.

"Временом, када се буде подвлачила идеолошка подлога дешавања, када утихне бол од тога што су погинули људи, највероватније овај бренд ће бити употребљен у оквиру једне или неколико ултрадесних, ултрарадикалних група."

Марио Боргецо: Неке идеје су добре, чак одличне

Посланик европског парламента из Италије Марио Боргецио дозволио је себи непажњу која може да га кошта каријере. Изразио се у том смислу да су неке идеје терористе Андерса Брејвика „добре“, чак и „одличне“, изузев, разуме се, насиља.

Његови политички опоненти одмах су се ухватили за први део као пијани плота, политичар је морао да се извињава – прича је непријатна, али уобичајена.

И могло би да се на њу уопште не обраћа пажња када господин Боргецо не би био члан велике странке Лига Севера која се залаже за одвајање такозване Паданије, индустријски развијених области севера земље, од остале Италије

.Тако да актуалну неопрезну Боргецову изјаву можемо назвати Фројдовским лапсусом. Јер странка Лига Севера заузима једно од кључних места у механизму италијанске политике, значи има доста присталица које, у условима глобалне економске кризе, све одлучније изјављују да не желе да хране бирократе у Риму и незапослене на југу.

Између осталог, ако се погледа Европа у целини, скоро у свакој земљи постоји странка или организација која се залаже за сепарацију. Можемо се, наравно, надати да они никада неће добити подршку вечине, неопходну за почетак процеса отцепљења.

Али историја зна доста примера када су се остваривале најневероватније претпоставке. Јер пре кланице коју је приредио Брејвик, нико није мислио да у уређеној Норешкој може да се деси крвави терористички акт. Сетимо се такође да је много векова Европа представљала буквално пачворк, чији је сваки комад сматрао да је велика и моћна држава.

Тим поводом поставља се логично питање: неће ли се за сада још просперитетни Стари Свет који подржава косовске сепаратисте претворити у једно велико Косово?