Франсоа Гзавије Денио: Нисмо тражили да се српска баштина преименује

Београд - Званични Париз није тражио да се српска културна баштине на Косову и Метохији, која се налази на Унесковој листи светске баштине, преименује у косовску, тврди у разговору за Данас амбасадор Француске у Србији Франсоа Гзавије Денио.

Он није желео да коментарише спекулације појединих дипломатских кругова да САД стоје иза француског лобирања за интересе Приштине на седници Комитета Унеска, одржаној од 19. до 29. јуна у Паризу где је, према речима шефа српске дипломатије Вука Јеремића, Београд победио у „72 сата дугом дипломатском рату” за српске цркве и манастире са Унескове листе.

После седнице Комитета светске културне баштине чуло се да је Француска била главни заговорник преименовања српске културне баштине на КиМ, чији је власник Српска православна црква, што уважава и план Мартија Ахтисарија, који је уграђен у Устав самопроглашене косовске државе. Због чега?

- Та информација је, једноставно, погрешна. Француска није тражила ништа слично. Оно што смо тражили јесте заштита непроцењиве културне баштине која се налази „на Косову”, али никада није било речи о томе да се она преименује у „косовску културну баштину“. Ми уопште не доводимо у питање то да верска баштина на Косову припада СПЦ. Француска је, уосталом, учинила много да та културна баштина буде под заштитом Унеска. Желимо да она буде заштићена и убудуће, што је био предмет ове резолуције, чисто техничке природе, коју је припремио Секретаријат Унеска, а која је, нажалост, одбијена. Ми смо само подсетили да ће ова резолуција имати више шанси да буде усвојена у оквиру Комитета за заштиту културне башине уколико текст буде „статусно неутралан“. Закључни члан предлога текста који су прихватиле све делегације, изузев једне, гласи овако: „...одлучује да задржи средњовековне споменике на Косову (локалитете које је предложила Србија) на Листи угрожене светске баштине и да настави да примењује механизме појачаног праћења све до 36. заседања Комитета за светску баштину 2012. године.“ Наглашавам да се формулацијом „на Косову“ изјашњавамо једино о локацији, месту на коме се налазе наведени културни споменици и да се ниједног тренутка није говорило о „косовској културној баштини“.

Да ли ће и како, према проценама званичног Париза, овакви француски ставови у међународним институцијама утицати на спровођење Споразума о стратешком партнерству Француске и Србије? У којим је границама заправо Француска видела Србију потписујући тај документ?

- Француска је признала Косово у његовим садашњим границама. То није спречило наше владе у Београду и Паризу да потпишу Споразум о стратешком партнерству, који је моја земља већратификовала. Он је пре свега усмерен да подржи Србију на њеном путу ка ЕУ, што јесте њен стратешки циљ.

Француска је на КиМ од 1999. имала зону одговорности у саставу Кфора, чији је један од задатака био и чување српских манастира и цркава. Шта је став Француске - ко треба да одговара за уништавање 156 српских богомоља током протектората УН на КиМ?

- Ми смо снажно осудили овај гнусни чин и сматрамо да његови починиоци треба да буду изведени пред лице правде.

Да ли сте с представницима СПЦ разговарали о питањима у вези са српском културном баштином на КиМ?

- Да, имао сам сусрет са патријархом српским господином Иринејом, одмах по доласку у Србију. Упознат сам са ставовима СПЦ. Лично сам у прошлости имао прилике да посетим неколико српских православних манастира на Косову и знам веома добро шта они представљају, не само у архитектонском смислу него пре свега историјски и духовно. Имам велико поштовање према монасима и монахињама које сам тамо упознао.

(Данас)