Франсоа Езбур: Велики број миграната ће морати да презими на Балкану

Терористички напад на сатирични часопис дубоко је уздрмао француско друштво, ако би се такав догађај поновио то би оставило ужасне последице

Европа ће морати да оснује федералну институцију која ће бити одговорна за процес издавања свих захтева за азил. То ће бити установа слична оној која је постојала на Елис острву у Њујорку кроз чија је врата између 1892. и 1954. у Америку ушло више милиона имиграната. Мислим да се ове хладне сезоне број миграната неће смањити онолико колико се очекује, а да ће се строжом контролом, повременим заустављањем железничког саобраћаја, па и затварањем граница, тај прилив контролисати. Због тога ће велики број избеглица морати да презими на Балкану. Ово је, укратко, прогноза Франсоа Езбура, председника Међународног института стратешких студија и Женевског центра за безбедносну политику, који је учествовао на Београдском безбедносном форуму.

Езбур је аутор „Краја европског сна”, књиге која је привукла велику пажњу међу аналитичарима, важи за једног од најбољих познавалаца кретања у ЕУ, заговорник је европског федерализма, бави се такође изазовима политичког ислама, темом која ће са доласком великог броја имиграната са Блиског истока бити у центру европске пажње.

Са хладним временом и пооштреном контролом, прилив избеглица у ЕУ ће се вероватно успорити. А шта то значи за земље Балкана?

Кад дође зима један број избеглица ће морати да презими у овом делу света. Како ће се та чињеница одразити политички, не знам. Али сигурно неће бити без тешкоћа, кад се има у виду какве су све тешке речи пале између Хрватске и Србије. Не узимам да је то трагично. Велики део паљбе може се приписати потребама домаће политике. Хрватска се спрема за изборе, зато не бих придавао сувише важности грубим речима. Али оне су ипак ту.

Србија према избеглицама поступа хумано…

И то је срећна околност у овом веома важном тренутку за Србију, кад до краја године треба да се отворе прва поглавља преговора са ЕУ. Али ја не знам да ли ће такав став потрајати током зиме. Ово је очигледно сасвим ново поглавље у историји. Масовна сеоба са југа на север кроз балканску територију, али не са Балкана.

Изгледа као да су прошли векови од терористичког напада на сатирични часопис „Шарли ебдо”, а то је било само пре осам месеци. Француска је и иначе земља у којој расте популарност исламофобичне крајње деснице са Марин ле Пен на челу. Како на све то утиче талас избеглица са Блиског истока?

Био је то огромни шок због бруталности и мете напада. Мета није био ниједан центар моћи, чак ни центар утицаја. Мета је била слобода говора. Ударено је у срж нашег вредносног система. А то су и желели да ураде. Истовремено је од почетка јасно да су терористи деловали по налогу Исламске државе и да та акција није испланирана у Француској.  Држава је била дубоко уздрмана. Демонстрације 11. јануара на Тргу републике догађај су на каквом никада до тада нисам био. Земља је доведена на ивицу у том тренутку и ова траума још траје. Ако би се сличан догађај поновио данас – последице би биле ужасне.

Ваздушни напади на положаје Исламске државе у Сирији одговор су на тај шок. Хоће ли се тиме нешто постићи?

То је један од разлога што је јавно мњење тако одлучно притискало за интервенцију у Сирији. Нико са здравим разумом не би могао да зажели да се намерно умеша у такав крвави конфликт какав је овај у Сирији. Истраживања јавног мњења показују да људи желе француско учешће у том рату.

Али бомбардовања неће зауставити избегличку кризу?

Не верујем да ће бомбашке операције довести до значајних промена на терену. Расположење јавног мњења није рационално. Али због оваквих околности у земљи, то је било најмање што је влада могла да уради.

Уместо да прихвати десетине хиљада избеглица из Сирије, које се склањају од бруталности и ратног хаоса?

Не, него уместо да да пошаље хиљаде француских војника на терен. Саркози је заговарао такав потез.

Бернар-Анри Леви је то тражио, данашњи таблоидни јавни интелектуалац ?

Добро БХЛ, за њега нема ни једне једине земље коју он не би желео да окупира. Ја говорим о озбиљним људима. Али пре него што почнемо да говоримо о Западној Европи и исламу, дозволите да кажем да највећи проблем са политичким исламом неће бити у Западној Европи.

Него где ће он бити?

У Русији. Москва је уосталом објавила крсташки поход и почетак светог рата.

Ко је објавио крсташки рат?

Руски патријарх је рекао да је ово свети рат. Русија има 20 милиона муслимана. Петнаест посто становништва је муслиманске вере. То је највиши проценат муслимана у Европи, изузев Албаније и Босне и Херцеговине.

А у Француској, који је проценат муслимана?

Ми немамо петнаест посто муслимана. Ми немамо Татарстан, Башкортостан,  Чеченију или Дагестан у Француској. Ми немамо ту врсту политичког ислама који има Русија. Ако причамо о политичком исламу, морамо да схватимо да је то много компликованије од избеглица муслиманске вере који иду у Француску, Немачку, земље Бенелукса… имате земљу у Европи, Русију, која себе дефинише као земљу православних вредности, која улази у рат у Сирији. Надам се да то неће бити интервенција великих размера. Мислим да ће Путин бити опрезан да не жели да враћа своје младиће у ковчезима и да се сусреће са мајкама палих бораца.

А шта ће се десити у земљама западне Европе?

Свака земља има релативно велику муслиманску популацију, али је она различитог порекла. У Британији су то углавном имигранти са Индијског потконтинента и Нигерије и они живе у етнички чистим деловима града или местима. Између себе се не мешају. У Бриселу имате турску, мароканску, еврократску четврт, чак имате један део града у коме живе Белгијанци. Али та етничка подељеност има извесне повољности. Избегава се насиље између одређених етничких група јер оне међусобно немају контакта. У Ослу, на пример, Сомалци живе у одвојеној четврти. Али у етнички чистим крајевима је тешко доћи до информација, па је могуће да се ту створи неки терористички план.

Са доласком новог таласа исламских избеглица ствари се компликују?

Уз пружање азила Европа мора да обавеже азиланта да научи језик земље у коју се настањује. То је добро и за њега и за земљу која га прима.

А шта је са француским моделом, ви кажете да је у тамошњим градовима сегрегација социјална а не етничка?

Када су горела предграђа у француским градовима (2005) то су били протести инспирисани Марксом, а не Осамом бин Ладеном. Била је то побуна лумперпролетеријата у којој су учествовали Курди, Арапи и сиромашни белци. То су били више класни немири.

Мислите ли да је могуће да се у Француској у догледно време оформи и прва исламска политичка партија?

Постоје у Француској лобистичке групе и организације које заступају интересе муслимана. Не верујем да би њима било у интересу да стварају исламску партију, јер би тиме изгубили ширину и масовност. У сваком случају, то би значило неуспех интеграције у друштво у коме је држава искључиво лаичка. Ми немамо партије чије је деловање засновано на религији. И не бројимо наше становнике по верској припадности.

(Политика)