Франкфуртске Вести: Српске породице и даље не могу да дођу до своје имовине на Косову

Косовска Митровица -- Породица Велибора Јокића, из села Гушица у Витини, муку мучи већ 15 година да дође до правде и своје узурпиране имовине на Косову.

"На папиру, Велибор Јокић је богат човек. Има око 22 хектара земље на којој је пре 1999. године рађала пшеница, кукуруз, бујали воћњак и башта. У стварности већ 12 година живи у Сремчици код Београда, са супругом и двојицом синова у изнајмљеном стану за који сваког месеца мора да плати 150 евра", преносе франкфуртске "Вести".

Кућа и окућница на Косову су уништени, 15 година његове поседе користи неко други, док Велибор десет година пред косовским судовима не може да оствари право надокнаде штете, нити да у катастру укњижи имовину која му и по одлукама суда припада. Његов процес, који су пратиле пресуде и судски позиви слати на погрешне адресе, и правно и људски је несхватљив.

Најтрауматичније за читаву породицу је било хапшење сина Милоша, коме је три године суђено за геноцид, да би тужба била преиначена у ратни злочин и силовање. Велибор подвлачи да су међу сведоцима који су у Милоша упрли прстом били управо узурпатори породичне имовине.

"Живео сам у селу Гушица, шест километара од Витине са супругом, две ћерке и двојицом синова. Имање на коме смо живели и које смо обрађивали има 18 хектара, док је једна парцела од 4,5 хектара пет километара даље у катастарској општини Качаник. Управо ту парцелу су узурпирали Албанци из Врбана. У посед су ушли силом 1999. године, након што је супруга тог Сељманија оптужила мог сина Милоша за силовање. Када је син ослобођен оптужби, покренуо сам кривични поступак против њих. Тужилаштво је идентификовало његовог сина Шерифа, који избегава рочишта и пошто не могу да га доведу пред суд, за њим је издата потерница. Док све то траје, они моју земљу дају трећим лицима, власницима млина под закуп и годишње узимају око 1.000 евра, а ево како ја живим", прича Велибор, некадашњи службеник Министарства одбране у Витини, а данас пред пензијом у Управи за ванредне ситуације, одељењу цивилне заштите.

Док једну парцелу обрађује, како наводи и породица још једног сведока у процесу против Милоша, око шест хектара, катастар општине Витина одбија да му укњижи. Суд Унмика је 2007. године донео решење да се изврши укњижба те имовине, али за локални катастар то изгледа не важи. Због тога се водио и кривични поступак против директора катастра.

"Жалио сам се катастарској агенцији у Приштини и они су потврдили моје власништво, па је поднета тужба Врховном суду Косова који тај предмет опет није решавао пет година. Тражио сам помоћ у Еулексу, али сам од њих добио одговор да су они ту да надгледају, прате и подучавају косовско правосуђе и они неће прихватити да решавају имовинска питања. У међувремену, општина Витина је 2008. године донела одлуку да забрани књижење друштвене имовине, а том одлуком су обухваћене и моје приватне парцеле. Одлука је недавно стављена ван снаге, али опет се мој случај не решава", додао је он.

Тужбу за надокнаду штете поднео је 2004. године посредством тадашњег Координационог центра за Косово и Метохију. Штета је процењена на 680.000 евра. И уз правну асистенцију Данског савета за избеглице тај процес се годинама вукао по фиокама, да би на крају захтев био одбијен.

Тек недавно, после 10 година, усвојена је ревизија процеса и наложено је ново суђење, чије ће рочиште, како се нада Велибор, бити у септембру, а за све што му се дешава он сматра да је једини разлог што је Србин.

И његов син Милош каже да не може и даље да верује зашто је осуђиван и због чега је провео три године у притвору у Бондстилу.

"Нити сам био полицајац, нити војник, а оптужили су ме да сам био вођа неке радикалне групе, да сам наложио неко убиство. На основу изјаве 17 сведока, прво су ме осудили на 20 година, да би ме на крају ослободили. Поднели смо захтев за накнаду за то што сам био неправедно осуђен и задржан у затвору и кривичне пријаве против лажних сведока. Врховни суд у Приштини је понудио 10.300 евра за све што сам претрео, али ми смо то одбили. Тужили смо Владу Косова и Министарство правде и тражили одштету од 400.000 евра", каже Милош Јокић.

Потпуно је незамисливо да неко на основу судске одлуке и то косовског суда не може да упише у катастру своје право својине. Ово је предмет који се решава за неколико дана, указује Растко Брајковић из Канцеларије за бесплатну правну помоћ.

"То нема нигде у свету. Велибор већ десет година покушава да оконча један технички део посла због чисте дискриминације и злоупотребе институција. Овакав случај нисам видео да неко има правоснажну извршну пресуду косовског суда, а да неко неће да дозволи упис за парцеле. Суд овог човека беспотребно развлачи по судницама. Три године се бавимо овим случајем и за три године ниједна радња није урађена", додао је он.

(Танјуг)