четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Форум за безбедност тражи разјашњење улоге базе у Нишу
Хроника

Форум за безбедност тражи разјашњење улоге базе у Нишу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 20. фебруар 2010.

БЕОГРАД – Београдски Форум за безбедност и демократију је у саопштењу затражио разјашњења улоге и функционисања будућег Регионалног центра за ванредне ситуације у Нишу у којем ће Русија имати важну улогу.

ФДБ у саопштењу указује на „важност транспарентности” реформи одбране и подвлачи да би у том контексту требало сагледати и Министарску конференцију о потребама формирања Регионалног центра за ванредне ситуације у Нишу, одржану ове недеље у Београду.

Форум је међутим приговорио да је „пажња јавности према том догађају несразмерна у односу на његов значај” - почев од обавештености о нивоу делегација и ставовима земаља-учесница на том скупу, све до ширег обавештавања о евентуалним закључцима те конференције.

ФБД зато посебно указује на важност изјава у којима се разјашњава замишљани карактер нишког центра и наглашава његова хуманитарна димензија.

Форум упозорава на „концетрацију војних база у црноморском басену, али и сазнања да, на пример, руски министар Шојгу који је у Београду имао функцију копредседавајућег конференције, у овкиру надлежности свог министаррства има и права одлучивања о употреби - чак и ван граница Русије - и оних капацитета који битно надилазе карактер хуманитарних операција - све до употребе наоружања и анти-терористичких полицијских и војних јединица”.

ФБД поздравља изјаве, „посебно руске које теже да отклоне сумње да би нишки центар могао имати и војни карактер, и сматра важним да се и у наредном периоду испољи пуно уважавање и разумевање за интересовање јавности у погледу јасноће гаранција његовог невојног карактера”.

ФБД такође указује и на „важност даљег прецизирања и дефинисања шта ко подразумева под ванредним и кризним ситуацијама, важност питања око самог статуса тог центра у односу на систем цивилне одбране Србије, укључујући и питања надежности и линија командовања, састава јединица, опреме, трошкова и финансирања”.

„Такав транспарентан приступ и пракса отворености према јавности, и шире укључивање компетентног цивилног сектора, само би додатно јачали започете реформске процесе и досадашње резултате у доменима цивилне одбране и заштите”, закључује ФДБ.

Војни аналитичар Александар Радић је у четвртак, у изјави агенцији Бета, оценио као „параноичну” идеју да би Регионални центар за реаговање у ванредним ситуацијама у Нишу, Русија могла да претвори у војну базу, и искључио могућност да се Русија „поново војно ангажује на Балкану”.

Радић је, међутим, указао да није јасна корист за Србију од одлуке да уступи аеродром за формирање нишке базе.

И други аналитичари и представници појединих држава региона слажу се у оцени да идеја о формирању Центра не представља најаву руског војног ангажовања на Балкану, нити је одговор на ширење НАТО.

Током конференције у Београду могућност да будући регионални центар на аеродрому у Нишу постане војна база, одбацили су и министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић и руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу.

Центар би, према ранијим најавама, требало да буде формиран до 2012. године, као добро опремљена логистичка база за реаговање у случају свих ванредних ситуација и елементарних непогода.

Србија и Русија су у Београду 20. октобра 2009. потписале Споразум о сарадњи у области хуманитарног реаговања у ванредним ситуацијама, спречавању непогода, техничких хаварија и уклањања њихових последица. Део тог споразума, потписан дан касније, је план за организовање и почетне етапе развоја руско-српског центра за хуманитарно реаговање у случају ванредних ситуација.

Министарска конференција о формирања Центра у Нишу одржана је у среду у Београду, уз учешће представника Албаније, БиХ (и Републике Српске), Бугарске, Црне Горе, Данске, Грчке, Хрватске, Италије, Кипра, Мађарске, Македоније, Румуније, Русије, Словеније, Србије, Шпаније и Швајцарске.

(Бeта)

 
 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер