Формиран покрет за аутономију Санџака

Група интелектуалаца са простора бивше Југославије обновила је иницијативу за формирање Покрета за аутономију Санџака која у основи подржава концепт "обнављања партизанске аутономије" те регије, који је пре више од пола године покренуо главни муфртија Муамер Зукорлић.

Члан Иницијативног одбора Алмир Мехонић, новинар сарајевског магазина "Сафф" рекао је подгоричким Вијестима да Зукорлићева иницијатива има њихову пуну подршку, али да људи окупљени око покрета нису директно везани за Исламску заједницу, већ да су у питању разни интелектуалци који нису само из Санџака и нису само Бошњаци.

Мехонић сматра да, упркос јавном негирању политичких партија и бошњачких интелектуалца, у Црној Гори постоји расположење за аутономију Санџака, што је показао референдум из 1991. године, те да би поновно изјашњавање грађана "без притисака и уцена" дало исте резултате.

Он оцењује да је аутономија прекограничне покрајине Санџак неминовност због лоше ситуације у тој регији која је изложена најгрубљим облицима економске и других дискриминација од стране званичних Београда и Подгорице.

Мехонић тврди да је статус Санџака "питање свих питања у санџачкој политици и будућности", без чијег решавања неће бити потпуне равноправности за народе који ту живе. Он сматра и да независну Црну Гору и прекограничну покрајину Санџак не треба посматрати као две супротстављене стране.

"Аутономија Санџака не значи мењање државних граница. Много је примера у модерној Европи где постоје такозване прекограничне аутономије. "Дакле, наши су захтјеви апсолутно у складу са европским стандардима, и Србија и Црна Гора на свом путу ка ЕУ морају примјењивати стандарде модерне Европе, а регионализација је један од основних постулата развијених европских земаља", оценио је Мехонић.

Лист подосећа да је Бошњачко национално веће Црне Горе одбацило причу о аутономији Санџака, али Мехнонић сматра да они немају надлежност да се баве тим питањем. "Тај орган ми све више мирише на подгоричко национално веће, а све мање на бошњачко. То веће је изгледа постало легло подобних Бошњака, који ће још мало па (Мила) Ђукановића питати каква имена деци да дају", казао је он. А на крају крајева, питање аутономје Санџака није само бошњачко питање, рекао је Мехонић, подсетивши да је први председник Санџака био српски интелекуалац из Пријепоља Сретен Вукосавјевић. "Ми не тражимо аутономију само за Бошњаке него за све грађане Санџака", рекао је Мехоњић.

У иницијативном одбору (ИО) се, поред Мехоњића налазе Един Салковић, председник Заједнице санџачке дијаспоре, Фатмир Алиспахић, књижевник, публициста и новинар, Емир Рамић, директор Института за истраживање геноцида, Анес Џунузовић, новинар и публициста, Жељко Милићевић, предсједник "Justice for Bosnia Task Force", Семир Ђулић, Рифат Ходовић, председник Бошњачког санџачког клуба, Есад Крцић, главни и одговорни уредник веб магазина Бошњаци.нет, Мухамед Махмутовић, књижевник и новинар "Дневног аваза", Сахит Кандић, председник Удружења Бошњака Косова "Оаза", Шемсо Аговић, преводилац и публициста, Ферид Шантић, публициста и Насит Ешлик Мехонић, предсједник Уније бошњачких удружења у Турској.

Основни циљ Покрета за аутономију Санџака је, како је речено, да буде надстраначка организација која ће баштинити тековине деценијске борбе санџачких народа за аутономију Санџака. “Главни циљ покрета биће интернационализација нерешеног санџачког питања и ријешавање статуса Санџака, кроз формирање јединствене аутономне прекограничне покрајине Санџак”, стоји у саопштењу.

(Танјуг)