Početna strana > Hronika > Florijan Biber: Autoritarizam u doba korona virusa
Hronika

Florijan Biber: Autoritarizam u doba korona virusa

PDF Štampa El. pošta
utorak, 31. mart 2020.

 Drastične mere u borbi protiv pandemije koronavirusa, koje su za samo nekoliko nedelja trećinu sveta gurnule u izolaciju, možda će uspeti da ublaže širenje bolesti, ali su suočile svet s drugom opasnošću: kada se virus povuče, mnoge će zemlje biti znatno manje demokratske nego što su bile pre marta 2020, upozorio je profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber.

U tekstu pod naslovom "Autoritarizam u doba korona virusa" u časopisu "Forin polisi", Biber navodi da je pandemija diktatorima, baš kao i demokratijama, pružila prliku za zloupotrebe, stvorivši opasnost da privremeno pretvore u trajno.

U početku su, navodi Biber, populistički i autokratski lideri bili loše pripremljeni za pandemiju.

 

Prezir prema nauci i stručnosti, u kombinaciji s nepotizmom i zanemarivanjem državnih institucija, uključujući zdravstvenu zaštitu, učinio je ranjivijim vlasti poput američkog predsednika Donalda Trampa, meksičkog predsednika Andresa Manuela Lopesa Obradora i brazilskog predsednika Žaira Bolsonara.

Pre no što je zdravstvenu krizu postalo nemoguće poricati, ispostave vladine propagande ili mediji koji podržavaju vlast u tim zemljama sistemski su umanjivali opasnosti od korona virusa.

U SAD, na primer, Foks njuz je okrivio opozicione Demokrate da preuveličavaju pretnju, dok su "u Srbiji i Turskoj, prorežimski mediji dali prostor stručnjacima i takozvanim stručnjacima koji su tvrdili da je njihova populacija genetski zaštićena od infekcije", navodi Biber.

Uz ocenu da pandemija "dugoročno može potkopati autokratske vodje - jer uobičajena taktika pronalaženja žrtvenog jarca ne uspeva, a gradjani počinju da uvažavaju vrednost stručnosti i funkcionisanja institucija", Biber dodaje da "moćnici, ako im zapreti gubitak legitimiteta, verovatno će udvostručiti svoju autoritarnu praksu i iskoristiti vanredno stanje za konsolidaciju vlasti".

Podsećajući da je mnogo pre epidemije svet počeo da beleži pad demokratije i da od 2006. ima više zemalja u kojima demokratija nazaduje nego onih u kojima se unapredjuje, Biber ukazuje da sada, dok zemlje širom sveta uvode vanredne mere u borbi protiv širenja virusa, diktature, ali i demokratije u velikoj meri ograničavaju gradjanske slobode.

Ograničeno kretanje, otkazani izbori...

Slobode okupljanja i kretanja nisu jedina temeljna prava koja su ograničena, u više zemalja odloženi su i izbori, dodaje on.

Glasanje za predsedničkog kandidata na stranačkim izborima Demokratske stranke u SAD odloženo je u najmanje 12 država i teritorija, u Srbiji i u Severnoj Makeodniji odloženi su parlamentarni izbori koji su bili zakazani za april, a u Velikoj Britaniji majski lokalni izbori.

Uz ocenu da je u sadašnjoj situaciji održavanje izbora svakako teško, čak i opasno, Biber ukazuje da višemesečno odlaganja može oduzeti vladama legitimitet i autokratama omogućiti da ga iskoriste za jačanje svoje vlasti i održavanje izbora onda kad njima odgovara.

S druge strane, i tamo gde se izbori i dalje planiraju, postoje opasnosti po demokratiju, ukazuje autor i navodi kao primer Poljsku gde većina želi da se odlože predsednički izbori planirani za maj, ali Vlada insistira na njihovom održavanju.

Takvi izbori bi favorizovali sadašnjeg predsednika Andžeja Dudu, saveznika vladajuće stranke Pravo i pravda, jer, kako se navodi, hitne situacije često pomažu aktuelnim vodjama, a opoziciji otežavaju vodjenje kampanje.

Odlaganje izbora je bolji izbor, ali takve odluke treba da budu rezultat jasnog medjustranačkog dogovora i rasporeda, dodaje on.

Biber ocenjuje da dramatična retorika, poput izjave "u ratu smo" francuskog predsednika Emanuela Makrona, može pomoći u jačanju napora u borbi protiv pandemije i u ukazivanju na žrtve koje gradjani moraju učiniti.

Medjutim, to može biti i opasno. Virus nije vojska, a pominjanje rata može zdravstvenu krizu pretvoriti u bezbednosnu, opravdavajući represivne mere.

Po mišljenju autora, zatvaranje preduzeća, socijalno distanciranje i ograničenja poput policijske zabrane kretanja i zabrane okupljanja, potrebne su za kontrolu brzog širenja virusa, ali ozbiljan je rizik da ti napori dovedu do novog talasa autoritarnosti.

U Azerbejdžanu, predsednik Ilham Alijev iskoristio je javno obraćanje da opoziciju nazove "opasnom petom kolonom" i zapretio da će se "tokom trajanja bolesti primenjivati pravila potpuno novih odnosa. … Moguće je da se u neko doba proglasi vanredno stanje. U tom će slučaju izolacija predstavnika pete kolone postati istorijska nužnost".

Brojne države su već donele zakone o vanrednoj situaciji ili proglasile vanredno stanje, što je taktika koju autokrate mogu upotrebiti za konsolidaciju vlasti.

U Madjarskoj Viktora Orbana je 30. marta usvojen zakon "o zaštiti od korona virusa" koji omogućuje vladi da vlada dekretom i suspenduje postojeće zakone.

Sem toga, tokom trajanja krize obustavlja se parlamentarni nadzor, pri čemu samo premijer može da odluči kada će ga ukinuti.

Novi madjarski zakon uvodi drakonske novčane kazne za širenje lažnih vesti i nepoštovanje karantina i policijskog časa, s kaznama do pet godina zatvora.

U Izraelu, premijer Benjamin Netanjahu, optužen za korupciju, iskoristio je vanrendu situaciju za odlaganje sudjenja, za blokiranje Parlamenta i davanje obaveštajnoj agenciji vanrednih ovlašćenja za nadzor u zemlji.

Biber ukazuje da vanredna ovlašćenja koja se daju hitnim zakonima i drugim hitnim merama, mogu dovesti do zloupotreba i medju demokratskim liderima.

Liberalne demokratije takodje su preduzele nevidjene mere za praćenje gradjana, poput praćenja njihovog kretanja putem podataka s mobilnog telefona, uključujući Italiju, Nemačku i Austriju.

U Crnoj Gori je vlada čak objavila imena i adrese gradjana koji treba da budu u karantinu kako bi osigurala da se to poštuje, navodi autor.

Ukazujući da su u suočavanju s krizom izazvanom korona virusom nužne i ekstremne mere, Biber upozorava da svako ograničavanje gradjanskih sloboda mora biti privremeno i proporcionalno, a najvažnije vanredne mere moraju imati jasno definisan vremenski okvir da bi se izbeglo trajno vanredno stanje.

Kanada i Južna Koreja kao dobri primeri

Pored toga, zakonodavna tela treba da ostanu aktivna.

Austrijski parlament, na primer, doneo je nekoliko zakona u ubrzanom postupku, a Evropski parlament podržao posebna sredstva EU za pomoć zemljama zahvaćenim pandemijom, pri čemu je većina članova parlamenta učestvoavala i glasala na daljinu.

U isto vreme, lažnim vestima najbolje se suprotstavlja uz pomoć transparentnosti vlasti, a ne kazni koje su, navodi Biber, posebno popularne u zemljama kao što su Madjarska, Srbija i Turska, gde provladini mediji šire pogrešne i lažne informacije o zdravstvenim rizicima bolesti.

Za uspeh zemlja poput Tajvana i Singapura u suočavanju s pandemijom korona virusa zaslužna je jednim delom njihova jasna i otvorena komunikacija o pandemiji.

A u liberalnim demokratijama ključno je da pokažu samokontrolu i budnost. Vlade zemalja poput Kanade i Južne Koreje za sada su pokazale kako se efikasno reaguje na pandemiju i istovremeno osigurava da kritična, živa rasprava ne zamre.

Ostali treba da slede taj primer, zaključio je Florijan Biber.

(Beta)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li mislite da će u narednih godinu dana u Srbiji biti održani novi parlamentarni izbori?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner