Фискални савет: Повући Предлог измена и допуна закона о пензијском и инвалидском осигурању, овај закон би урушио пензијски систем

 Београд -- Фискални савет предлаже да се повуче Предлог измена и допуна закона о пензијском и инвалидском осигурању.

"Иако се предложеним изменама оправдано укида Закон о привременом смањењу пензија до краја септембра ове године, Предлог закона неће омогућити повратак на регуларно функционисање пензијског система већ би, напротив, довео до урушавања његове предвидљивости и интегритета", наводи се у оцени Фискалног савета (ФС). 

Суштину проблема, како напомињу, чине две кључне предложене промене система - прво, укидање формуле и давање дискреционе могућности Влади да одлучује о усклађивању пензија, и друго, давање дискреционе могућности Влади да исплаћује "новчано увећање" уз пензију. 

Фискални савет наводи да се чланом 9 Предлога закона де фацто укида формула за усклађивање пензија и Влади даје дискреционо право да "прописима којима се уређује буџет и буџетски сyстем" одлучује о усклађивању пензија "до достизања финансијске одрживости система пензијског и инвалидског осигурања". 

"Међутим, нигде се у Предлогу закона, нити у пратећим материјалима, не дефинише шта се подразумева под појмом финансијске одрживости... Могућност да Влада одлучује о усклађивању пензија 'до достизања финансијске одрживости система', дакле у пракси значи давање трајне надлежности Влади да дискреционо одлучује о усклађивању пензија", сматра ФискалнИ савет. 

Додају да је доминантна европска пракса да се пензије усклађују према формули која представља неку комбинацију кретања цена, кретања зарада и привредног раста, што је устаљена пракса и у Србији током претходних деценија откада је успостављен јавни пензијски систем. 

"Уколико намера законодавца није била да се де фацто укине формула за усклађивање пензија онда је неопходно амандманима променити ову формулацију и прописати да се, на пример, Влади даје могућност да интервенише само у случајевима угрожене пензијске стабилности, када су пензије осетно изнад 11 одсто БДП-а и када редовно усклађивање према прописаној формули не би било економски одрживо", предлаже ФС. 

Савет, такође, наводи да се чланом 37 Предлога закона предвиђа да Влада у "условима постојања фискалног простора" дискреционо може одлучивати о условима, висини и динамици исплате "новчаног износа као увећања уз пензију" и определи средства до "0,3 одсто БДП-а на годишњем нивоу" за ову намену. 

"Овај предлог је проблематичан и контрапродуктиван по више основа", оцењује ФС и додаје да би новчано увећање уз пензију подрило интегритет и принципе на којима систем пензијског и инвалидског осигурања деценијама функционише у Србији. 

Подсећају да се усвајањем Закона о осигурању радника 1922. године Србија прикључила већини земаља континенталне Европе, које су одлучиле да прате пример Бизмаркове Немачке и уведу систем пензијско-инвалидског осигурања који претпоставља чврсту везу између уплаћених доприноса током радног века и висине пензије у старости. 

"Законодавац би формално декларисани, и потпуно произвољни, буџетски лимит од 0,3 одсто БДП-а у тренутном Предлогу закона могао да по потреби константно повећава у наредним годинама и да на тај начин слаби везу између уплаћених доприноса и висине пензије до те мере да се за одредјени број година веза потпуно уруши и Србија ефективно пређе на систем социјалних пензија где већина осигураника прима исте или сличне пензије, без обзира на висину зарада и трајање радног века", наводе из Фискалног савета. 

Према мишљењу ФС, новчано увећање уз пензију такође крши принципе одговорне социјалне политике која подразумева да се "ограничена буџетска средства одобравају само истински материјално угроженим грађанима, при чему је материјалну угроженост неопходно установити на нивоу читавог домаћинства". 

"Немогуће је социјални статус утврдити само на основу једног извора прихода једног члана домаћинства што је интенција законодавца са предлогом новчаног увећања уз пензију", напомиње ФС. 

Реалтивно ниска пензија, како додају, може бити исход дијаметрално супротних социјалних прилика - радника који је 40 година радио ниско плаћене послове, или раднице која услед ситуираности мужа није морала напорно да ради и циљала је само да испуни минималних 15 година радног стажа. 

"Уколико је жеља законодавца да се додатно нагласи социјална компонента пензијског система, једини системски приступ да се то учини је повећањем обухвата и/или повећањем износа минималне пензије", закључује Фискални савет.

(Танјуг)