Фискални савет: Није оправдано да се буџетска средства користе за решавање проблема с кредитима индексираним у швајцарским францима

 Фискални савет саопштио је да није оправдано да се буџетска средства користе за решавање проблема с кредитима индексираним у швајцарским францима.

Фискални савет је упозорио и да предложени закон о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима представља преседан који носи фискалне ризике, јер се односи само на групу дужника који још нису отплатили своја дуговања банкама у швајцарским францима, а не на све дужнике, и може се искористи за нове захтеве да се из јавних средстава субвенционишу и накнаде трошкова другим дужницима који су искључени из садашњег предлога закона.

У саопштењу се подсећа да је Врховни касациони суд (ВКС) заузео став да је индексација стамбених кредита у швајцарским францима ништава – уколико није утемељена у писаном доказу да је банка пласирана средства прибавила задуживањем у тој валути и да је пре закључења уговора кориснику кредита доставила потпуну писану информацију о свим пословним ризицима и економско-финансијским последицама које ће настати применом такве клаузуле - ништава.

"Иако Правно схватање ВКС ни у једном свом ставу не подразумева укључивање јавних средстава за решавање проблема кредита индексираних у швајцарским францима, закон предвидја знатна издвајања из буџета, у износу од око 10 млијарди динара – што сматрамо неоснованим. На овај начин, трошкове обештећења дужника, проистекле из судске одлуке, уместо искључиво комерцијалних банака делимично ће сносити и порески обвезници", наводи се у саопштењу.

Из Фискалног савета истичу и да би усвајање закона, "могло довести до нових захтева за буџетским средствима приликом обештећења градјана који су своје кредите у швајцарским францима већ отплатили или их конвертовали у евре у складу са предјашњим препорукама Народне банке Србије".

Наглашено је и да коришћење буџетских средстава за решавање спора измедју приватних банака и њихових дужника наговештава могућност да се и убудуће новац свих пореских обвезника троши на спорове у којима су обе уговорне стране из приватног сектора.

Фискални савет сматра да би проблем требало решавати без непосредних буџетских трошкова, на сличан начин као и у претходним случајевима у којима су судови прогласили банкарску праксу незаконитом.

Подсећа се да ово није први пут да судови у Србији прогласе широко распрострањену банкарску праксу незаконитом.

Тако је 2013. године правоснажно пресудјено да су банке незаконито склапале уговоре о кредитима с могућношћу да једнострано повећавају каматну стопу, односно своју маржу, у складу са интерним одлукама банке.

Након што су судови прогласили ову широко распрострањену банкарску праксу незаконитом, Народна банка Србије је својим препорукама и смерницама 2013. и 2015. године омогућила систематску и ефикасну имплементацију судских пресуда. Након тога су пословне банке аутоматски примениле судску праксу у свим постојећим уговорима и дужницима отписале одговарајући део главнице, подсећа се у саопштењу.

"Сматрамо да би се и сада могла обезбедити аутоматска примена става Врховног касационог суда, било путем званичних смерница Народне банке било усвајањем закона који би пословним банкама налагао аутоматску примену става ВКС, али без трошења јавних средстава", наводе из Фискалног савета.

Чланови Савета сматрају да би се на овај начин избегли велики судски трошкови и административна оптерећења у правосудном систему, а задужени градјани би аутоматски дошли до испуњења својих права у складу са ставом ВКС.

Како се прецизира, предложено трошење јавних средстава може представљати преседан и отворити врата за додатне будуће трошкове, јер предложени закон омогућава отписивање дела преостале главнице дуга само оној групи дужника који још увек нису завршили отплату својих кредита – тј. за мање од 17.000 од укупно око 22.000 дужника који су првобитно узели кредит индексиран у швајцарским францима.

Из Фискалног савета су упозорили да предложеним законом нису обухваћени дужници који су већ отплатили своја дуговања, нити дужници који су већ прихватили неки од модела конверзије које им је 2015. године понудила Народна банка Србије.

"Такодје, највећем броју дужника којима су банке већ активирале хипотеке и продале станове предложени закон пружа знатно мање обештећење него што став ВКС налаже – јер је њихова преостала главница дуга, услед продаје стана, знатно мања од иницијалног износа кредита који би требало да се користи за очување једнакости узајамних давања", навели су из Фискалног савета.

Додаје се да постоје и појединачни случајеви, кредити у швајцарским францима узети у 2010. и 2011. са дугим роком отплате, где дужници по предложеном закону добијају осетно већу надокнаду од оне коју би добили уколико би се доследно применио став ВКС, а у тој надокнади учествују у великој мери и средства пореских обвезника.

(Бета)