Фискални савет: 1,3 милијарди евра из државног буџета без документације и образложења

Министар финансија Синиша Мали каже да се ребаланс буџета за 2021. годину доноси по хитном поступку зато што су резултати у првих девет месеци ове године много бољи од очекиваних и то за 182 милијарде динара. Фискални савет, ипак не мисли да је у ребалансу све тако идеално,

Наиме, постоје прилично велики трошкови за које не постоје ваљане потврде.

Канцеларија за управљање јавним улагањима у 2021. години располаже буџетом од преко 180 милиона евра који је расподељен на два програма генеричког назива, без било каквих назнака о крајњој намени средстава

„У Предлогу октобарског ребаланса за 2021. идентификовали смо око 1,3 млрд евра трошкова за које овај акт и пропратна документација не нуде никакво образложење о крајњој намени опредељених средстава. На пример, Канцеларија за управљање јавним улагањима у 2021. години располаже буџетом од преко 180 млн евра који је расподељен на два програма генеричког назива, без било каквих назнака о крајњој намени средстава“, кажиу у Фискалном савету за Нова.рс.

Подсећају да су на недовољно транспарентно приказивање неких јавних расхода указали и приликом априлског ребаланса прошле године, када је ова појава постала посебно изражена.

Умањење транспарентности се више не може правдати ванредним околностима

„То се испрва могло толерисати, пошто је у датом моменту од критичне важности било да се буџет брзо прилагоди на новонастале околности и да се донесу мере које би ублажиле утицај шока изазваног пандемијом на становништво и привреду. Међутим, поменута пракса се наставила у другом ребалансу 2020. године, а потом и у читавој 2021. години, за шта је тешко пронаћи ваљано оправдање. Умањење транспарентности се, наиме, више не може правдати ванредним околностима јер су фискална кретања далеко повољнија него што се испрва очекивало а и привреда се, по свему судећи, највећим делом већ опоравила од кризе, па је потреба за наглим и неуобичајеним интервенцијама из буџета одавно престала“, наводе у Фискалном севету.

Објашњавају и чему би допринели транспарентни прикази.

„Иако би требало да је реч о начелно добрим улагањима (изградња и реконструкција школа, домова здравља, болница, домова за старе, улагања у заштиту животне средине и сл) неопходно је да се напокон прикаже комплетна листа пројеката које спроводи ово тело, а затим и критеријуми по основу којих су изабрани баш ти приоритети. Уз поменуте расходе, нетранспарентни су и капитални расходи Министарства одбране, трансфери за јавна путарска предузећа, нето буџетске позајмице у оквиру Министарства привреде и Министарства финансија, део осталих дотација и трансфера. Разлог због којег указујемо на потребу да се ова средства прецизније излистају у буџету је то што би се на тај начин пружила прилика да се објективније сагледа да ли се буџетска средства улажу тамо где су објективно најпотребнија или се усмеравају на основу дискреционих одлука. Такође, бољи приказ ових улагања омогућио би да се на крају године, по конкретним активностима, утврди у којој мери је остварен план и који су разлози евентуалних одступања, што би било у складу са добром буџетском праксом“, закључују у Фискалном савету.

(Нова)