Fiskalni savet: 1,3 milijardi evra iz državnog budžeta bez dokumentacije i obrazloženja

Ministar finansija Siniša Mali kaže da se rebalans budžeta za 2021. godinu donosi po hitnom postupku zato što su rezultati u prvih devet meseci ove godine mnogo bolji od očekivanih i to za 182 milijarde dinara. Fiskalni savet, ipak ne misli da je u rebalansu sve tako idealno,

Naime, postoje prilično veliki troškovi za koje ne postoje valjane potvrde.

Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima u 2021. godini raspolaže budžetom od preko 180 miliona evra koji je raspodeljen na dva programa generičkog naziva, bez bilo kakvih naznaka o krajnjoj nameni sredstava

„U Predlogu oktobarskog rebalansa za 2021. identifikovali smo oko 1,3 mlrd evra troškova za koje ovaj akt i propratna dokumentacija ne nude nikakvo obrazloženje o krajnjoj nameni opredeljenih sredstava. Na primer, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima u 2021. godini raspolaže budžetom od preko 180 mln evra koji je raspodeljen na dva programa generičkog naziva, bez bilo kakvih naznaka o krajnjoj nameni sredstava“, kažiu u Fiskalnom savetu za Nova.rs.

Podsećaju da su na nedovoljno transparentno prikazivanje nekih javnih rashoda ukazali i prilikom aprilskog rebalansa prošle godine, kada je ova pojava postala posebno izražena.

Umanjenje transparentnosti se više ne može pravdati vanrednim okolnostima

„To se isprva moglo tolerisati, pošto je u datom momentu od kritične važnosti bilo da se budžet brzo prilagodi na novonastale okolnosti i da se donesu mere koje bi ublažile uticaj šoka izazvanog pandemijom na stanovništvo i privredu. Međutim, pomenuta praksa se nastavila u drugom rebalansu 2020. godine, a potom i u čitavoj 2021. godini, za šta je teško pronaći valjano opravdanje. Umanjenje transparentnosti se, naime, više ne može pravdati vanrednim okolnostima jer su fiskalna kretanja daleko povoljnija nego što se isprva očekivalo a i privreda se, po svemu sudeći, najvećim delom već oporavila od krize, pa je potreba za naglim i neuobičajenim intervencijama iz budžeta odavno prestala“, navode u Fiskalnom sevetu.

Objašnjavaju i čemu bi doprineli transparentni prikazi.

„Iako bi trebalo da je reč o načelno dobrim ulaganjima (izgradnja i rekonstrukcija škola, domova zdravlja, bolnica, domova za stare, ulaganja u zaštitu životne sredine i sl) neophodno je da se napokon prikaže kompletna lista projekata koje sprovodi ovo telo, a zatim i kriterijumi po osnovu kojih su izabrani baš ti prioriteti. Uz pomenute rashode, netransparentni su i kapitalni rashodi Ministarstva odbrane, transferi za javna putarska preduzeća, neto budžetske pozajmice u okviru Ministarstva privrede i Ministarstva finansija, deo ostalih dotacija i transfera. Razlog zbog kojeg ukazujemo na potrebu da se ova sredstva preciznije izlistaju u budžetu je to što bi se na taj način pružila prilika da se objektivnije sagleda da li se budžetska sredstva ulažu tamo gde su objektivno najpotrebnija ili se usmeravaju na osnovu diskrecionih odluka. Takođe, bolji prikaz ovih ulaganja omogućio bi da se na kraju godine, po konkretnim aktivnostima, utvrdi u kojoj meri je ostvaren plan i koji su razlozi eventualnih odstupanja, što bi bilo u skladu sa dobrom budžetskom praksom“, zaključuju u Fiskalnom savetu.

(Nova)