Филип Шварм: Тата за брата

 Што не зна Александар Вучић, зна БИРН: Бранко, отац министра Небојше Стефановића, правни је савјетник ГИМ-а; тако бар стоји у прошлогодишњој визи Саудијске Арабије. А тамо је, заједно са власником фирме Гораном Тодоровићем и директором продаје Драганом Ђурићем, ваљао минобацачке мине дупло скупље него што су плаћене у Србији. И да све још буде боље, на то никако нису имали право. Наиме, према уговору са Крушиком, цијена мина је смјела бити већа само за пет посто, колико износи провизија ГИМ-а. Ове законске проблеме вјеројатно је ријешио правни савјетник фирме, пензионирани економиста Брано Стефановић...

Међутим, зашто је министар унутрашњих послова баш сада подијелио ову тајну са јавношћу? Због афере са оцем Бранком? Или неке друге, попут више него сумњиве дипломе на основним студијама и истог таквог доктората, обоје стечених код Миће Мегатренда? Ништа од тога. Стефановић је своју самурајску вјерност обнародовао након конференције за штампу Бошка Обрадовића гдје, између осталог, лидер Двери каже и да се министар "осамосталио и формирао свој клан који је у рату са кланом Андреја Вучића, брата председника Александра Вучића."

Хм, зашто би ово потресло Стефановића? То што се у извјесним круговима прича да није у најбољим односима са Андрејом Вучићем очигледно га ни мало не кочи у успињању по напредњачкој љествици моћи. Такођер, јавно је изјавио у пуном "министарском капацитету" и да брат шефа државе ни на какав начин није уплетен у аферу "Јовањица", односно – да га ухапшени због узгоја и ваљања вутре нису звали за помоћ. Чему, дакле, вађење оставке попут катане током још једног рутинског страначког препуцавања?

Па, политичка чаршија шушка да је Стефановић већ извјесно вријеме камен за притискање купуса окачен о врат Вучићу. Зато се и разглаба да министру полиције, заправо, одговора афера "Јовањица" по принципу "тата за брата": колико је јавност њему вјеровала да отац Бранко нема никакве везе са ГИМ-ом, толико ће и Вучићу да брацо Андреј није уплетен у аферу "Јовањица." Таква политичка штета не се санира лако, чак и у данашњој Србији. А и тко зна што све послије може услиједити, какви папири могу угледати свјетлост дана... Другим ријечима – Вучић и Стефановић се по сваку цијену морају држати заједно како не би пали с власти одвојено.

Да ли је стварно дотле дошло? Да ли иза јавне подршке, самурајског нуђења оставке, уплетања у неистине као пилићи у кучине бјесни потмули дворски рат? Да ли Вучић одмјерава колико му Стефановић може нашкодити и обрнуто – на што је све министар унутрашњих послова спреман како би се одржао у најужем кругу свог шефа? Наведено није могуће процијенити. Извјесно је само да се и на овлашни поглед назире нешто врло шекспиријанско у врху актуалног режима.

(Време)