Хроника | |||
Филип Шварм: Први пут са братом на суђење |
уторак, 10. децембар 2019. | |
"Они на улици су протагонисти идеја деведесетих, који су нас гурнули у ратове", рекао је Чедомир Јовановић за учеснике протеста "1 од пет милиона". Дио њих наиме, покушао је провалити у Народну скупштину прошле суботе. Али ако је заиста ријеч о људима "који су нас гурнули у ратове", Јовановић нема разлога за бригу – само су ишли код својих. А гдје их више има на окупу него у Народној скупштини, почевши од њене предсједнице Маје Гојковић, па наниже? Лидер Либерално демократске партије нема дилему да се "каос" прави у организацији Српске православне цркве, Савеза за Србију, ГРУ-а, ратних злочинаца и профитера.
Добро, за СзС је јасно – Драгана Ђиласа, Вука Јермића, Бошка Обрадовића и остале из опозиције, режим третира искључиво као највеће криминалце, лопове, фашисте и насилнике. Али одкуд они на истом послу са СПЦ, Русима и ратним злочинцима? То баш збуњује. Зато би да поставимо три питања. Зар Александар Вучић недавно није добио од патријарха Иринеја највеће црквено одликовање? И не изгледа ли Србија – кад се погледа њен однос према Русији – као земља хладноратовског Варшавског пакта? Коначно, могу ли се замислити разна окупљања грађана у режији Српске напредне странке без присуства ратних злочинаца и профитера? Јовановић, свакако, има одговоре. Није тешко претпоставити да у њима нема ништа конкретно, а још мање против власти... Но, оно у чему је шеф ЛДП-а потпуно у праву – и то без икакве ироније – јесте да "нам се руши држава пред очима". А како би другачије могло и бити када предсједник Србије подноси кривичну пријаву против себе и свог брата? Ако то није подривања самих темеља државе застрашивањем правосуђа и онемогућавањем истражних органа да покушају независно распетљају аферу Јовањица – што онда јесте? И с ким то Вучић ради? Са оно мало претеклих независних медија и Универзитетом у Београду или са својом страначко-интересном организацијом и њеном наопаком верзијом русофилства, хришћанства и наше новије историје, поготово из деведесетих? Каква је то држава гдје читав њен врх стоји иза плагијатора, клепотократских капиталних пројеката, крајње сумњивих трговаца оружјем и утицајем? Како је могуће да у Србији узбуњивач заврши иза решетака, а не они на чије је кршење закона доказима указао? У том правцу – да не остане ни камен на камену од правне државе – предлажемо министрима и другим главарима да и они крену Вучићевим стопама. На примјер, Небојша Стефановић би могао поднијети кривичну пријаву против себе и свог оца Бранака, а Вулин против тетке из Канаде. (Време) |