Филип Шварм: Од лако ћемо до како ћемо

 Једино предвидљиво код актуалног режима у Србији јесте његова непредвидљивост. Од самог врха па наниже, грађани су недјељама увјеравани да је корона "најсмешнији вирус у историји цивилизације" како то рече др Бранимир Несторовић. У том правцу, министар просвјете још је у петак пријетио директорима школа због обустављања наставе. А онда је – свега четрдесет и осам сати касније – објављено ванредно стање...

Шта овакво Вучићево понашање говори о његовом режиму? Углавном – да је контрадикторан, склон паници, неувјерљив, неспособан да прихвати одговорност, са крајњем ниским капацитетом управљања и још много тога, нимало ласкавог. Такођер и да он лично не одустаје од предизборне кампање, самохвалисања, настојања да сваку, па и ову ситауцију искористи како би цементирао своју власт.

Умјесто драмског наступа на телевизији у недјељу, за грађане и државне институције много би кориснији био смирен и државнички иступ са јасним објашњењем што их конкретно чека у ванредном стању. У том контексту, Вучићева парола "Предаја није опција" више дјелује као признавање несналажења и несигурности него одлучности и знања што све треба подузети.

Овдје двије ствари морају бити јасне. Прва – попут готово читаве Европе и Србија се неадекватно суочила са короном. И друга ствар – иако је умјесто ванредне ситуације због избора проглашено ванредно стање, друго рјешење није постојало. Проблем је, међутим, у нечем другом. А ради се о томе да на вријеме није подизана свијест грађана о опасности од короне, нису им представљане потенцијалне мјере у борби против ширења заразе, нити су оспособљене институције и витални субјекти друштва за њихову примјену. Зато сада и што јесте и што није дјелује и сувише мало и сувише касно.

Највећа жртва јучерашње политике "лако ћемо" и данашње "како ћемо" јесу старије особе. Добар дио ове популације вјерује званичним изјавама врха власти и њиховој ушећереној, саморекламерској слици Србије у режимским медијима па је, преко ноћи, потпуно неприпремљен доспио у својеврстан кућни затвор. Точно је да су они најугроженији од короне, али је чињеница да о стварном и недложном рјешавању њихових потреба нико није водио рачуна. Напротив, пензионери сада нервирају премијерку Ану Брнабић и пријети им се казнама само зато што морају куповати храну и лијекове, односно – живјети.

Што даље?

"Сложили смо се да је ситуација с грађанском дисциплином заиста забрињавајућа", каже Брнабић. Заиста? А што мисли какав су примјер грађанима пружили она и њене колеге из власти недјељама прије проглашења ванредног стања? И какав сада пружају?

(Време)