Филип Шварм: Режим у потрази за "дежурним кривцем"

Ако нисте примјетили, народ је опет почео да купује по радњама к'о блесав. Зашто? Зато што је у недјељу 29. марта предсједник Србије поручио свом бирачком тијелу да би могао провести петнаест дана затворен у кући без могућности да оде у трговину. Како? "Па лепо", објаснио је Александар Вучић на ТВ Прва. Каже и да о модалитетима и посљедицама такве одлуке још није размишљао, а – јасно је – ни о томе колико је ова изјава у супротности са свим његовима апелима да се не стварају залихе.

Шта му би? Да ли га је водитељка Јована Јоксимовић изнервирала, па је симболично лупио шаком о сто да сваки гледалац зна тко је газда у студију? Или да подсјети грађане како у ванредном стању у потпуности зависе од сваког његовог ћефа? Могуће је и да овом пријетњом додатно распаљује влажне снове бројних љубитеља чврсторукаша по моделу "брата" Сија, Путина, Орбана, Ердогана... Можда и све скупа заједно?

Извјесно је само да Вучић у својим слуђујућим обраћањима јавности не види ништа спорно. Поготово када уздисањем, повишеним тоновима и, уопће, драмљењем, самосажаљиво сугерира да је у доба короне њему најтеже од свих.

Ипак, нико није безгрешан. Чак ни Александар Вучић. Због тога за своју највећу грешку самокритички признаје оно што никад не би смјело бити предмет ни хипотетичке дилеме, а ријеч је о дозволи грађанима Србије да се врате у своју земљу. Ако сви они у иностранству – у невољи, без посла, новца, смјештаја, медицинске заштите и још много тога – не могу рачунати на сопствену државу, е онда она, вала, нема разлога ни да постоји. И кад смо код тога, када је Србија постала Вучићева приватна кућа, па сада он по нахођењу одређује кога ће примити преко прага, а кога не? Уколико није – што и није – откуд му право на овај бахати деспотизам од кога застаје дах?

"Највећа грешка" предсједника Србије више него ишта показује колико је режимско позивање на патриотизам и бригу о грађанима шупље, јадно, неискрено и у служби најјефтиније националистичке демагогије. За илустрацију о чему се ради, довољно је присјетити се Вучићевог убјеђивања Крајишника уочи "Бљеска" и "Олује да у њиховим селима и градићима Хрватска никад неће успоставити своју власт или министарског кућења за вријеме НАТО бомбардовања… Он јесте отишао из Српске радикалне странке, али она никад није изишла из њега. Зато и у пандемији короне, мора пребрајати националности, завађати, дијелити, окривљивати, подметати…

Није то без неке – честа је узречица колеге Милоша Васића. У праву је: Вучићев режим, напросто, не може без голог застрашивања, производње сукоба и непријатаље. Пошто то сада не могу бити сусједне земље и народи, опозиција или зле елите, гастарбајтери су проглашени за дежурне кривце. И зато, умјесто да им се извини што на вријеме није обезбједио њихов орагнизирани прихват, предсједнику Србије је криво што је њеним грађанима допустио повратак и пропустио да их доведе у исту раван са избјеглицама са Блиског истока…

Заиста, постоји ли већа национална саблазан?

(Време)