Филип Шварм: Министрова унутрашња драма

ШТА ГОД ДА ЈЕ ДИЈАНА ХРКАЛОВИЋ У РАДИЛА ЛУЧАНИМА – УПАЛИЛО ЈЕ. ЈЕДНА ОД ПОСЛЕДИЦА ТОГ РАДА БИЋЕ И СВЕ ВИШЕ ГРАЂАНА НА УЛИЦАМА БЕОГРАДА

Што ли би др Небојша Стефановић дао да је попут Дијане Хркаловић могао стати испред Бошка Обрадовића и поручити држањем читавог тијела да преко њега живог неће проћи ходником? Овако, у полицијској станици Гуча, државна секретарка у МУП-у испаде напредњачка Лара Крофт, а сам министар је и даље остао пуки Небојша из Београда из „Утиска недеље". У први мах, није све изгледало изгубљено. Да су полицајци „поступили" као што је Стефановић желио да им нареди, још је могао одиграти улогу принца на бијелом коњу који, у посљедњем тренутку, спашава принцезу у спортској одјећи и косе везане у реп од вакеле предсједника Двери. Како ли би тада изгледала насловна страна Информера или „Минут – два" на Пинку? Тко би тада био напредњачки акциони херој, а? Међутим, „живот није бајка, живот није филм". Преживљавајући унутрашњу драму – неизрециву мјешавину зависти, самосажаљења и осујећености – Стефановић је затражио дозволу од Вучића да нареди „поступање" и тако засјени Хркаловић. Можда је шеф странке и државе само кратко рекао „Не" и спустио слушалицу, а можда се и грубо издрао на свог министра. На примјер – откуд му идеја да пред пут на сједницу Савјета безбједности у Њујорку имају још једног премлаћеног лидера Савеза за Србију; ради ли и Стефановић за такунску осовину Ђилас-Шолак?

Нема ничег теже за сваког правог сљедбеника од сумње у његову лојалност. Самурајски спремно Стефановић је зато понудио оставку, ту највећу жртву коју он може дати. Вучић је остао дубоко ганут: похваливши ревност и племенитост свог министра, јавно се зарекао да ће заједно сићи са политичке сцене – са штитом или на њему. Хркаловић долазе и пролазе, један је Небојша из Београда. У међувремену, завршени су локаној избори у Лучанима. Напредњаци су тријумфирали, а како и не би? Од кад постоји та опћина, никада нису били упрегнути толики државни и парадржавни ресурси за једну ефемерну изборну побједу; никад по глави становника није било толико активиста из Војводине, црних џипова, кратко подшишаних момака и државних функционара – од министра омладине и спорта, Вање Удовичића до самог Вучића. И, наравно, на сам дан за гласање – Хркаловић.

Не знамо што је државна секретарка радила у Лучанима, али знамо како изгледају избори у Србији посљедњих седам година. Због тога је сасвим блиско памети да је Хркаловић можда одређивала локалним полицајцима када требају интервенирати а када не, координирала њихово садејство са „пајсер бригадама", креативно тумачила употребу „мјера" и личних података – да не набрајамо све могућности из њеног дјелокруга. Што год да је радила – упалило је. Једна од посљедица тог рада, биће и све више грађана на улицама Београда, из суботе у суботу, из мјесеца у мјесец. Због тога је сасвим реално да др Стефановић поново пожели у Информеру и на Пинку пет минута славе измакле у Лучанима, а Вућић тако стекне прилику да му испуни обећање о заједничком повлачењу.

(Време)