Филип Шварм: Групу Вељка Беливука и Марка Миљковића није створила држава, већ СНС и Александар Вучић; Власт сталним потенцирањем језивих фотографија заправо жели да затрпа ту причу

Групу Вељка Беливука и Марка Миљковића није створила држава, већ владајућа странка и Александар Вучић, који је одлучио да буде шеф Србије и свих навијача, сматра уредник Времена Филип Шварм, док новинар Војислав Туфегџић тврди да никада није била ситуација да било која власт "из неких својих јаслица" произведе криминалце, мафијаше и кланове.

Он је ипак указао да су криминалци увек наслоњени и да гледају да буду наслоњени на власт и институције.

Туфегџић не верује да ће афера Беливук имати посебне реперкусије по режим, изузев у случају да се утемељено докаже да су сва кривична дела изведена у сагласју или по налогу власти.

„За власт би најлакше било да је Беливук нестао. А он није нестао, ухапшен је“, констатовао је он и скренуо пажњу на одливање информација из истраге и начин на који медији извештавају.

Туфегџић то види као стање у којем једна страна чини све да би унапред доказала све злочине који се тренутно припусују Беливуковом клану, а друга се свом снагом упреже да покаже како је то само последица лошег рада садашњег режима.

Када је у питању упирање прстом у опозиционе лидере и истраживачке новинаре, као људе који наводно штите криминалце, он признаје да се клони дискусија о томе ко кога штити.

„У крајњој линији, не би ме изненадило да сутра, ако се некоме замерим, кажу како сам ја промовисао Вељу Беливука зато што сам седео с њим и разговарао, што је било објављено у новинама пре неколико година“, објаснио је Туфегџић.

Како је рекао, „то врло једноставно може да се учини, само ако неко има лошу намеру“.

„Беливуков клан се замерио клану са севера Косова“

Истовремено, Шварм је рекао да у целој причи види јасан политички интерес и знак да власт не зна како да се извуче из ове афере.

Он подсећа да је афера Маурицијус, када је Драган Ђилас оптужен да има милионе евра скривене на том острву, послужила као средство за спиновање.

Према његовом образложењу, та афера је креирана у време отварања сукоба с Небојшом Стефановићем, напада на Дијану Хркаловић, навода о прислушкивању Александра Вучића и назнака да траје велики обрачун у СНС.

„Дакле, Ђилас је овде као у Орвеловој ’84, односно онај човек коме се посвећује минут мржње сваког дана, он мора бити крив за све“, сматра Шварм.

Он је уверен да је Беливуков клан настао уз подршку режима, да су га створили и оспособили људи из структура власти, а да власт сталним потенцирањем језивих фотографија и причама о суровости заправо жели да затрпа ту причу.

С друге стране, ту је правосуђе у којем се неко, како се чини Шварму, плаши да би читав процес могао да се изгуби и развуче и зато омогућава да у јавност процуре транскрипти са саслушања.

По њему, страни фактор нема улогу у томе, али је био кључан на почетку афере приликом дешифровања скај апликација.

Јер, ако су они рекли „ми знамо да ти људи тргују дрогом, да има јаких индиција да су неке људе погубили, самлели“, шта ће власт да ради, упитао је Шварм и оценио да Вучић и Александар Вулин то на неки начин и признају у својим изјавама.

Он још напомиње да страни фактор у овом тренутку вероватно гледа шта ће бити даље, да ли ће се појавити неки други клан, јер постоји теорија да је Беливуков клан „пао“ због тога што се замерио једном другом, много већем и јачем клану.

„То није Шкаљарски, то није Кавачки клан, то је клан са севера Косова“, закључио је Шварм.

Слободан Георгиев: Тек смо на почетку откривања информација о деловању Беливукове групе

Немогуће је да власт не буде оштећена афером Беливук, изјавио је у програмски директор Неwсмаx Адриа Слободан Георгиев, уверен да ће се тек видети „ко ће из власти бити приведен, хапшен, да ли је повезан и са ким“.

Он је у ФоНетовом серијалу Квака 23 рекао да је сада „на тесту судска власт која, као трећа грана власти, треба да покаже да смо земља владавине закона, а не владавине линча и јачег“.

Георгиев сматра да смо тек „на почетку откривања информација о деловању групе Вељка Беливука, чему је та група служила, како је формирана, са каквим циљем, а нарочито да ли је то тек једна од организованих криминалних група или је заправо била једна врста напредњачке Јединице за специјалне операције“.

Како је напоменуо, иако председник Републике тврди да се није срео са Беливуком и да нема појма ко су ти људи, остаје чињеница да су то чинили његови људи.

Нарочито је индикативно то што је „Небојша Стефановић био Вучићева десна рука и да је водио министарство полиције, у чијем је окриљу стварана та криминална група“, указао је Георгиев.

„Везе постоје и на неки начин јавност се бори да се то истражи, али је питање да ли ће неко платити политичку цену или неће“, рекао је он и оценио да је Вучићу „врло тешко да се извуче из ове приче, без обзира на то што он за сада добро балансира“.

Веза „председника са хулиганима је неспорна“, за разлику од претходне власти Демократске странке, која је „покренула борбу против организованог криминала и довела до пада групе Дарка Шарића“, истакао је Георгиев.

Како је подсетио, упоредо са тим похапсила је и групу која је организовала напад на Бриса Татона, а да нико од ухапшених није рекао да је седео са Борисом Тадићем или се договарао са Микијем Ракићем и Слободаном Хоменом.

Георгиев закључује да се поруке, које су оптужени Беливук и чланови његове групе слали представницима власти да „треба да се опамете“, не шаљу „некоме кога не познајете“, осим ако сте баш све измислили.

Он је поновио да ће „Вучић тешко сада да се извуче из позиције у којој се нашао, јер зна много о раду тих криминалаца“ и оценио да је дошао ред да председник Србије и Српске напредне странке објасни своје везе са хулиганима.

„Нарочито јер се сам хвалио да је био хулиган, јавно говорио о томе да је то нормална ствар када си млад и да је све у реду све док ти људи не крену да убијају и деци продају дрогу“, објаснио је Георгиев.

Сматра и да ће случај Беливукове криминалне групе и њене везе са властима „тешко моћи да се гурну под тепих, као што су Савамалу покушали да гурну под тепих, али без успеха, јер је и то повезано са овом групом“.

Георгиев прогнозира да ће судски процес бити дуготрајан, као што било је у прошлости, у случају афере „Индекс“, када се на оптужници нашло више дестина људи, али додаје да је могуће да на сведочење буду позвани чак и највиши представници власти, иако је питање да ли ће се то и догодити.

Он је децидиран у ставу да је Беливукову групу ухапсила држава и мисли да не стоји Вучићева теза да су, ако нападну њега, напали државу.

Држава и он нису исто и „ако њега нападну, напали су само њега“, образложио је Георгиев, који се пита „одакле се у тим мафијашким главама родила идеја да заиграју политичку игру“, јер ће пресуда изречена на крају поступка остати да важи и када се промени власт.

„После те количинине кривичних дела, та прича је готова. Остаје само да видимо шта ће бити са овим политичким рецидивима“, рекао је он, алудирајући и на паралелна дешавања, попут афере са прислушкивањем.

Георгиев није сагласан са оценом да је мафија заробила партију на власти, нити државу, јер „није отишло толико високо“.

Образлаже да корупција нагриза систем и да је зато важно открити људе из система који су „добијали новац да жмуре или им достављали информације које су им омогућиле да се крију све време или да не буду осуђени“.

Не верује ни „да је на делу борба против организованог криминала“, већ да је реч о „обрачуну са једном групом над којом је изгубљена контрола“, пошто би, у супротном, ствар водила до Вучићеве одговорности.

Георгиев, при томе, има у виду да је Горан Папић био заменик у Служби за борбу против организованог криминала (СБПОК), где га је довео Небојша Стефановић, а зна се ко је довео Стефановића, учинио га познатим и поставио да шест година буде на челу министарства полиције.

Уверен је, истовремено, да овде нема кризе власти, јер извршну и законодавну власт „чини један човек“, али мисли да је сада на тесту трећа грана власти, која има моћ да све ово заврши, ако жели.

„Не спадам у оне који тврде да је овде све пропало. Није пропало, јер и у правосуђу има људи који одолевају, што се види на примеру судије Александра Степановића, коме су желели да упакују разне афере“, подсетио је Георгиев.

Коментаришући наводе да би прича око Беливука, уколико не уђе у институције већ буде у политичком простору, могла да угрози предстојеће изборе, Георгиев је оценио да је то свеједно, јер „у Србији не постоји могућност да се спроведу нормални избори, сем можда у Београду“.

Каже да власт у кампању улази са два тешка случаја, Беливука и Јовањице, и процењује да би се у нормалној земљи поставило питање „ко би гласао за криминалце“, али да овде то за изборе није пресудно, пошто су „избори укинути“.

„Све док нико, на пример у Прокупљу, не може да направи опозициону странку, а да то не значи да ће да изгуби посао и да ће тамо да буде прокужен, нема политике у Србији“, закључио је Георгиев.

(Фонет)