Филип Давид: Дистанцирао сам се од Савеза за Србију због њихових ставова о Косову и ЕУ

 Писац Филип Давид изјавио је у Новом дану ТВ Н1 да је "свим срцем за опозицију овом режиму", али да се због ставова о Косову и интеграцији у ЕУ дистанцирао од дела опозиције удруженог у Савезу за Србију (СЗС). Није сагласан ни са одлуком СЗС о бокоту предстојећих избора. Будалаштина је да сам се прикључио Вучићевој пропаганди, већ ће опозиција изгубити и оно мало што држи ако не изађе на изборе, поручио је.

 Давид је у јутарњем програму ТВ Н1 рекао да је због свог више пута јавно изнетог става - да Србија треба да призна Косово и са Приштином постигне споразум о останку Срба и очувању српског културног наслеђа - изложен вербалним нападима.

"'Шта се ти мешаш', 'води ти рачуна шта се дешава у Израелу са Палестином'... То је ружно, ја сам грађанин Србије, толико је очевиднода Србија у кључним стварима касни, и увек на своју штету", навео је.

Оценио је и да се Брисел са Александром Вучићем хвата за сламку, као и са претходном влашљу која је, како је рекао, једно говорила у иностранству, а друго код куће.

Председник Вучић, подсетио је Давид, стално говори о томе како је замрзнути конфликт лош, али истиче и да не види да ишта конкретно предлаже да се проблем реши. Напротив, власт контролише таблоиде који врше масовну пропаганду да се Косово не сме дати и да ће то бити наша пропаст, указао је Давид.

"Ту видим колико је та политика неискрена (...) Знам из искуства, довољно је 15 дана да кажете да признање Косова нема алтернативу, и биће прихваћен тај став, и председник ће постати херој који је био спреман да пресече чвор. Сетите се Дејтона - пре тога су говорили да рат нема алтернативу, а после Дејтона одједном пропаганда да мир нема алтернативу. То је прихваћено за час", подсетио је.

Уколико би велике силе то пожелеле, замрзнути конфликт врло лако може да прерасте у велики сукоб Србије и Косова, у којем би највише страдали управо Србија и Косово, а нарочито српско становништво и српско културно наслеђе на Косову, упозорио је.

Но, и највећи део опозиције Вучићевом режиму залаже се управо за "замрзнути конфликт", односно очување "статуса кво" на Косову. Давид каже да је управо тај став, као и резервисаност према питању интеграција у ЕУ, био разлог његовог извесног дистанцирања од дела опозиције окупљеног у Савезу за Србију.

"Свим срцем сам за опозицију овом режиму и председнику који има прерогативе ауторитарног диктатора... али бојим се са оваквим ставовима опозиције нема великих промена. Није питање само промене голе власти, реч је о промени система - о томе се суштински не говори - промени културног модела, а културни модел значи општи начин размишљања. А, шта смо ми то променил? Ми смо се вратили у деведесете године, и у односу на ратне злочине, и у односу на ЕУ, и у односу на Косово", оценио је гост Новог дана.

Додао је и да му је жао што је Демократска странка део СЗС, јер је "тешко сложити рогове у врећи".

"Имали смо ДОС после 5. октобра, где је свако вукао на своју страну, и на власт су се вратили они који су изашли из Милошевићевог шињела. Ако неко под невероватним околностима преузме власт, ништа се суштински неће променити, само људи на власт", мишљења је Давид.

Додао је и да му је уверење да треба изаћи на изборе донело непријатности чак и међу блиским пријатељима.

"Апсолутна је будалаштина да сам се прикључио Вучићевој пропаганди. Оно мало што опозиција држи,избубиће ако не изађе на изборе. Треба се апсолутно заложити да се поправе изборни услови, доста је дискриминаторска улога уодносу на опозицију, али се морате борити изборити за то. Имали смо примере у Москви, Истанбулу, Будимпешти, да је опозиција освојила главне градове. Опозиција има шансу у Београду, где је прилично незадовољство оним што се ради", уверен је Давид.

Бојкот би, с друге стране, опозицији донео потпуно повлачење у илегалу, упозорио је Давид и додао да је погрешна стратегија правдати бојкот борбом за боље услове на неким наредним изборима, јер како је рекао, пролазе месеци и године, и у односу на далеку будућност не можете калкулисати.

Рекао је и да се нада трећем путу - где би се јасно рекло: "Ми смо за ЕУ, ми смо за признање Косова" - и који би водио снажним унутрашњим променама где ће постојати институције, и где неће један човек одлучивати о свему.

(Н1)