Филип Агион и Бенедикт Берне: У чему је тајна Макронових победа?

 Револуција једног човека Емануела Макрона у Француској и европској политици наставља се овог викенда, пошто ће за остварење свог идеала на располагању имати и огромну парламентарну већину ако се одрже резултати из првог круга парламентарних избора у Француској.

А изгледа да за такав исход постоји велика вероватноћа.

Уклањање старе поделе у француској политици на десницу и левицу уједињавањем "реформатора" деснице, левице и центра био је изазов који је Макрон себи поставио када је у априлу 2016. основао покрет "Ен Марцхе" у оквиру својих тежњи ка функцији председника Француске. Резултати првог круга избора за Националну скупштину најјаснији су показатељ колико је Макрон успешан у преобликовању француске политике.

Подршка за две главне традиционалне партије у Француској, за десничарске Републиканце (који су освојили 21,6 одсто гласова у првом кругу) и за Социјалистичку партију (само 9,5 одсто) пала је на нивое без преседана у историји Пете Француске Републике. А подршка за екстремно десничарски Национални фронт, чију је лидерку Марину ле Пен поразио Макрон на председничким изборима, пала је на само 13,2 одсто у првом кругу.

Ако се сутра у другом круга гласања потврде прогнозе, Макронова нова центристичка партија Република у покрету (ЛРЕМ) би могла да на крају заврши са између 400 и 445 од укупно 577 посланичких места у Националној скупштини.

Како партија која је освојила 32,3 одсто гласова у првом кругу може да однесе тако убедљиву победу у другом?

Објашњење је да само кандидати који су у првом кругу освојили више од 12,5 одсто гласова регистрованих бирача могу да учествују у другом кругу. Ниска излазност (мање од 50 одсто) у првом кругу значи да највише два кандидата могу да добаце до другог круга у којем ће победити кандидат с највећим бројем гласова.

То значи да ће се у другом кругу у готово свим окрузима водити дуел између Макроновог ЛРЕМ и још једне партије. Тамо где је та друга партија десничарска левичарске партије и бирачи ће подржати Макрона. Тамо где је та друга партија левичарска, десничарске партије и бирачи су ти који ће подржати Макрона. У овогодишњем гласању постоје значајна одступања од претходних избора за Националну скупштину у неколико других кључних аспеката, поред исказане подршке за Макронову нову политичку групацију. 

Прво, повукло се више од трећине актуелних посланика. Њихово повлачење отворило је врата новој генерацији политичара, при чему значајан број, нарочито на листи Макронове партије, долази из цивилног друштва, а не с других позиција у јавном сектору.

Друго, историјски огромна већина посланичких мандата за које су највећи изгледи да ће освојити ЛРЕМ захваљујући ниској излазности и прагу од 12,5 одсто за пролазак у други круг гласања значи да се помаља један нови и знатно другачији политички пејзаж у Француској. Француска политика се сада кристалише око јаког центра, док две партије левог и десног политичког спектра које су традиционално чиниле и Владу и главну опозицију бачене су у запећак.

Социјалисти и партије деснице, сада груписане у Републиканцима, деценијама нису успевали да донесу економске реформе, а самим тим и економски раст, што је Француској очајнички потребно. За већину Француза традиционалне партије су почеле да симболизују мањак транспарентности, хронично неетичко понашање и стављање акцента на унутрашње партијске сукобе науштрб националних интереса. Сада наилазе на грубо одбијање француских бирача.

Треће, реконструкција француског политичког пејзажа превазилази границе радикалних промена које ће највероватније наступити у расподели посланичких места у Националној скупштини до којих ће доћи чим се заврши други круг гласања. Неки будући посланици из две традиционалне партије, као и из других, ће се готово сигурно директно успротивити лидерима сопствене странке да би гласали за Макронове планиране реформе. Заправо, више од 30 чланова Националне скупштине из странке Републиканци, као и извесни број кључних актера из редова социјалиста, већ су обелоданили да ће подржавати Макронов програм реформи.

Све ово указује да ће се Макрон из другог круга парламентарних избора изнедрити са снажном већином која му је потребна да би самоуверено почео програм за преображај Француске. А програм који он има на уму нуди одрживу прилику, најбољу у новијој историји, за реформу француске економије на начине који ће оснажити раст вођен иновацијом, истовремено нудећи француским грађанима бољу социјалну заштиту и образовање. 

Макрон је нестрпљив да почне с реализацијом те агенде. Прве две велике реформе које ће његова влада тежити да спроведе обухватају унапређење тржишта рада и пооштравање правила о етици у јавном сектору. Али оне ће бити само почетак најдинамичнијег програма реформи које је Француска имала од када је Шарл де Гол био у Јелисејској палати.

Филип Агион је професор економије на Универзитету Харвард, на Колеџу де Франс и у Лондонској школи економије. Бенедикт Берне је предавач на Факултету политичких наука у Паризу, председавајућа Бранилаца грађанских права и сарадница на харвардском Дејвис центру за руске и евроазијске студије.

(Данас)